Хиљаде радњи мимо санитарног надзора

Београдска санитарна инспекција, веровали или не, нема увид на којим адресама се отварају нове дечје играонице, кафићи, хамбургернице, приватна обданишта… Ово значи да уколико, рецимо, редовно купујете у сендвичари, отвореној још пре пола године, не можете да будете сигурни да ли је у ту радњу икада крочио санитарни инспектор. Подразумева се да је и под великим знаком питања да ли у таквом објекту постоји нужник, фрижидери где се складиште намирнице и какви су услови за припрему хране. 

Како "Политика" сазнаје, приватници већ више од две године нису дужни да пре отварања објекта или радње претходно прибаве дозволу санитараца, иако је то некада био папир без кога угоститељи и трговци нису ни помишљали да започну бизнис.

– Истина је да већ више од две године не издајемо такве сагласности за угоститељске објекте и друге делатности које помињете. Нажалост, ми чак не добијамо податке ни где се новоотворене радње налазе и то је велики проблем на који већ дуго указујем – рекао је прим. др Зоран Панајотовић, начелник Београдске санитарне инспекције.

Како каже, у надлежности санитарнe инспекције су само нови објекти који се отварају у индустријској производњи, водоснабдевању и здравствени објекти стационарног типа.  

– О постојању осталих нових радњи сазнајемо из огласа или, што је чешће, на њих наилазимо у току редовне инспекцијске контроле. Сматрамо да је то недопустиво, јер би било логично да нам надлежне службе достављају податке о тек регистрованим фирмама – каже наш саговорник.     

Према Панајотовићевим речима, све чешће због оваквих пропуста настају велики проблеми. Догађа се, каже, да приватник ради пет месеци, а да санитарна инспекција ни не зна да он постоји. Када инспектор коначно до њега дође и наложи затварање радње, сав гнев пада на санитарце. Како објашњава, правдају се да су добили решење и да им инспекција сада не дозвољава да раде. А како су пословали свих тих месеци њихова је одговорност, јер им санитарна инспекција не издаје сагласности, истиче наш саговорник. 

– У Београду сигурно постоји четири до пет хиљада објеката који нису на мом списку. Међу њима су трговци храном, дечје играонице и разни други приватници. Не можемо да надзиремо нешто што не знамо где је – озлојеђено каже др Панајотовић. 

--------------------------------------------------------------------------

Важни и неважни

Према информацијама са званичног сајта Агенције за привредне регистре, за само неколико делатности потребна је претходна сагласност надлежних пре отварања радње.

За почетак рада здравствене ординације, апотеке, клинике, оснивач мора да прибави решење здравственог инспектора, а власницима ветеринарских ординација и апотека, као и пољопривредних апотека потребна је сагласност пољопривредне инспекције. Један документ више потребан је још само таксистима, трговцима оружја и муниције, приватницима који почињу посао у комуналној делатности, заступању у осигурању и – стечајним управницима.

Продавци хране нису на овом списку, довољно је да пронађу локал, плате таксе, набаве печат и фискалну касу, пријаве радника и – бизнис може да крене.