Hiljade radnji mimo sanitarnog nadzora

Beogradska sanitarna inspekcija, verovali ili ne, nema uvid na kojim adresama se otvaraju nove dečje igraonice, kafići, hamburgernice, privatna obdaništa… Ovo znači da ukoliko, recimo, redovno kupujete u sendvičari, otvorenoj još pre pola godine, ne možete da budete sigurni da li je u tu radnju ikada kročio sanitarni inspektor. Podrazumeva se da je i pod velikim znakom pitanja da li u takvom objektu postoji nužnik, frižideri gde se skladište namirnice i kakvi su uslovi za pripremu hrane. 

Kako "Politika" saznaje, privatnici već više od dve godine nisu dužni da pre otvaranja objekta ili radnje prethodno pribave dozvolu sanitaraca, iako je to nekada bio papir bez koga ugostitelji i trgovci nisu ni pomišljali da započnu biznis.

– Istina je da već više od dve godine ne izdajemo takve saglasnosti za ugostiteljske objekte i druge delatnosti koje pominjete. Nažalost, mi čak ne dobijamo podatke ni gde se novootvorene radnje nalaze i to je veliki problem na koji već dugo ukazujem – rekao je prim. dr Zoran Panajotović, načelnik Beogradske sanitarne inspekcije.

Kako kaže, u nadležnosti sanitarne inspekcije su samo novi objekti koji se otvaraju u industrijskoj proizvodnji, vodosnabdevanju i zdravstveni objekti stacionarnog tipa.  

– O postojanju ostalih novih radnji saznajemo iz oglasa ili, što je češće, na njih nailazimo u toku redovne inspekcijske kontrole. Smatramo da je to nedopustivo, jer bi bilo logično da nam nadležne službe dostavljaju podatke o tek registrovanim firmama – kaže naš sagovornik.     

Prema Panajotovićevim rečima, sve češće zbog ovakvih propusta nastaju veliki problemi. Događa se, kaže, da privatnik radi pet meseci, a da sanitarna inspekcija ni ne zna da on postoji. Kada inspektor konačno do njega dođe i naloži zatvaranje radnje, sav gnev pada na sanitarce. Kako objašnjava, pravdaju se da su dobili rešenje i da im inspekcija sada ne dozvoljava da rade. A kako su poslovali svih tih meseci njihova je odgovornost, jer im sanitarna inspekcija ne izdaje saglasnosti, ističe naš sagovornik. 

– U Beogradu sigurno postoji četiri do pet hiljada objekata koji nisu na mom spisku. Među njima su trgovci hranom, dečje igraonice i razni drugi privatnici. Ne možemo da nadziremo nešto što ne znamo gde je – ozlojeđeno kaže dr Panajotović. 

--------------------------------------------------------------------------

Važni i nevažni

Prema informacijama sa zvaničnog sajta Agencije za privredne registre, za samo nekoliko delatnosti potrebna je prethodna saglasnost nadležnih pre otvaranja radnje.

Za početak rada zdravstvene ordinacije, apoteke, klinike, osnivač mora da pribavi rešenje zdravstvenog inspektora, a vlasnicima veterinarskih ordinacija i apoteka, kao i poljoprivrednih apoteka potrebna je saglasnost poljoprivredne inspekcije. Jedan dokument više potreban je još samo taksistima, trgovcima oružja i municije, privatnicima koji počinju posao u komunalnoj delatnosti, zastupanju u osiguranju i – stečajnim upravnicima.

Prodavci hrane nisu na ovom spisku, dovoljno je da pronađu lokal, plate takse, nabave pečat i fiskalnu kasu, prijave radnika i – biznis može da krene.