Шајлок из имигрантског кофера

ЕКСКЛУЗИВНО: МАЈКЛ РЕДФОРД
У понедељак 14. јануара, у Дрвенграду на Мокрој Гори, руски редитељ Никита Михалков са својим најновијим филмом "12" свечано ће отворити први "Кустендорф филм фестивал", чији је оснивач и организатор наш редитељ Емир Кустурица.
Фестивал чији је такмичарски програм намењен студентском филму (биће представљени радови студената из 12 земаља – Чешке, Грчке, Италије, Пољске, Словачке, Русије, Енглеске, Америке, Кубе, Шпаније, Француске и Србије), осим Михалкова и чланова жирија, књижевника Петера Хандкеа, критичара Ниноса Фенека Микелидеса и управника културне фондације у Парми Андреа Гамбете, угостиће између осталих и редитеље: Фатиха Акина, Кристијана Мунђијуа, Ерана Колирина. Али и нашег данашњег саговорника – британског редитеља Мајкла Редфорда (1946, Њу Делхи), аутора најгледанијег филма ван енглеског говорног подручја свих времена – "Ил постино" (1994, са Масимом Троизијем, Филипом Ноареом и Маријом Грацијом Кучинотом у главним улогама, који ће бити приказан у програму "Евергрин", према личном избору Емира Кустурице.

– Овај Редфордов филм својом формом испуњава све услове да буде приказан на фестивалу јер је увек актуелан, има високе уметничке домете, а сјајан је за публику, каже за "Политику" Кустурица и додаје и да је "циљ фестивала да се усклади ауторство са комерцијалним аспектима кинематографије и да се филмски квалитет супротстави квантитету, уз могућност размене искуства о изазовима које подстиче ауторство у филму".

Редфорд, који је по завршетку студија на Вустер колеџу у Осксфорду и Националне филмске школе у Единбургу каријеру започео као документариста, а међународну филмску славу стекао филмовима "Други пут на другом месту" (1983) и нарочито адаптацијом Орвеловог романа "1984", одржаће студентима и мастер класу и говорити о "Ил постину" за који је освојио и пет номинација за Оскара, читав серијал награда БАФТА и прегршт међународних филмских одличја.

Различитост његовог рада и интересовања рефлектује се и у филмовима "B. Monkey", "Dancing at the Blue Iguana". Недавно, на 55. фестивалу у Сан Себастијану представио је филм криминалистичког жанра "Без грешке" у којем осим Мајкла Кејна у главној улози игра и Деми Мур, а пре две године на Венецијанском фестивалу, ван конкуренције, заједно са Ал Паћином учествовао је у промоцији филмске адаптације Шекспировог "Млетачког трговца". Тадашња светска премијера овог филма остала је за дуже памћење као велика брука фестивалских организатора. Дошавши на премијеру, Ал Паћино није имао где да седне па је престајао читав сат и по, заједно са Редфордом и другим члановима екипе овог филма. "То сам доживео као грешку у организацији", каже редитељ, "нисам био љут. Све сам то посматрао и са извесном дозом душевног мира, јер добро познајем италијански менталитет."

И заиста је тако, Редфорд је неко време живео у Италији и на свеопште изненађење на италијанском језику снимио и свој најуспешнији филм.

– У то време заиста нисам мислио да би било добро да снимам на италијанском језику зато што је филмски бизнис, познато је, у Великој Британији и ако желиш какав успешан филм мораш га снимати тамо и на енглеском језику. Међутим, мој пријатељ глумац Масимо Троизи стално ми је "пунио главу" разноразним идејама о филму на италијанском и његов је ентузијазам био толико заразан да смо, добивши праву идеју, сели и написали сценарио. И снимили "Ил постино"! На крају се испоставило да је он био потпуно у праву што ме је стално терао да то учинимо. "Ил постино" је и даље најуспешнији филм ван енглеског говорног подручја у досадашњој историји светског филма.

Троизи је, нажалост, преминуо неколико дана по завршетку снимања. Спознаја да неће видети плод заједничког труда, сигурно Вас је дубоко потресла?

– Троизијева изненадна смрт је немили и најтежи тренутак у мом животу. Дуго сам себи постављао питање колико је често стварање филма заиста питање живота и смрти. "Ил постино" је био филм његових снова, он је изгарао за реализацију приче о имагинарном пријатељству између Пабла Неруде и обичног, сеоског поштара, он је живео за то да у напорима успемо. Радио је истрајно, иако се због срчаних проблема током снимања брзо замарао. Његово срце није издржало, а имао је само 41 годину. Још увек сам убеђен – да нисмо урадили овај филм он би још био жив. Дуг живот овог филма можда је најдрагоценија посвета пријатељу.

Да ли је истина да ћете се окушати и филмом на шпанском језику?

– Италијанско искуство за мене је било ослобађајуће. Видите, рођен сам у Индији, одрастао и школовао се у Великој Британији, мајка ми је Аустријанка са чешким коренима, живео сам на тренутке у различитим земљама. Дакле, може се рећи да сам грађанин света. Ипак, себе доживљавам као Европљанина, говорим пет европских језика и све земље Европе могу бити мој дом. Зашто не и Шпанија у којој сам у процесу стварања филма "Мула", по комичној причи о војнику који је током шпанског грађанског рата чувао и штитио ову животињу. Сценарио сам написао заједно са шпанским писцем Хуаном Еслава Галаном.

Једном сте ми рекли да сте одрастали уз чешке филмове?

– Има у томе истине, јер ми је блиско све оно што су радили Јиржи Менцл, Иван Пасер и Милош Форман. На мене је велики утицај извршио чешки филм шездесетих. Смисао чешких редитеља да се, служећи се хумором у својим филмовима, изборе са веома тешким и деликатним темама. Неке од њих исписао је Бохумил Храбал, по чијим је делима Менцл најчешће снимао.

Ни Ви не бежите од литературе, напротив. Прво Орвел, Неруда, па Шекспир?

– Никада се не бежи од велике литературе. Проблем је у томе што филмска адаптација каквог великог литерарног дела унапред у себи носи замку у коју се лако упада. Са Орвелом и филмом "1984", са Џоном Хартом и Ричардом Бартоном, замке сам заобишао те су љубитељи ове Орвелове књиге, љубитељи и овог мог филма.

А са "Млетачким трговцем"?

– Готово да је обавеза сваке генерације британских позоришних и филмских редитеља да се макар једном у животу "дохвате" Шекспира. Таква врста обавезе и моје жарке жеље дуго је путовала у мом "животном коферу" чекајући, ваљда, на моје сазревање и храброст. Имао сам срећу што ме је живот спојио са човеком коме је Шекспир и позоришна и филмска опсесија – са Ал Паћином. Са њим је било лако снимити "Млетачког трговца" и упркос многим аутентичностима, учинити га модерним. Ал Паћино је као Шајлок са лакоћом постао симбол имиграната целог света. Занимљиво, али ми је неко својевремено рекао да би радњу "Млетачког трговца" ваљало изместити у Чикаго тридесетих година прошлог века, међу гангстере! Каква глупост! "Измештати" Шекспира или Чехова у Америку, међу гангстере!

Сада, када сте и Ви, попут Ваших славних британских колега, искусили адаптацију Шекспировог дела, хоћете ли пожелети још?

– Већ јесам, и то поново са Ал Паћином који о Шекспиру зна све. Волели бисмо да снимимо "Магбета". У међувремену, већ дуже радимо на пројекту филма о Наполеону. Ал Паћино као Наполеон! Биће то најбољи филмски војсковођа на свету!