Šajlok iz imigrantskog kofera

EKSKLUZIVNO: MAJKL REDFORD
U ponedeljak 14. januara, u Drvengradu na Mokroj Gori, ruski reditelj Nikita Mihalkov sa svojim najnovijim filmom "12" svečano će otvoriti prvi "Kustendorf film festival", čiji je osnivač i organizator naš reditelj Emir Kusturica.
Festival čiji je takmičarski program namenjen studentskom filmu (biće predstavljeni radovi studenata iz 12 zemalja – Češke, Grčke, Italije, Poljske, Slovačke, Rusije, Engleske, Amerike, Kube, Španije, Francuske i Srbije), osim Mihalkova i članova žirija, književnika Petera Handkea, kritičara Ninosa Feneka Mikelidesa i upravnika kulturne fondacije u Parmi Andrea Gambete, ugostiće između ostalih i reditelje: Fatiha Akina, Kristijana Munđijua, Erana Kolirina. Ali i našeg današnjeg sagovornika – britanskog reditelja Majkla Redforda (1946, Nju Delhi), autora najgledanijeg filma van engleskog govornog područja svih vremena – "Il postino" (1994, sa Masimom Troizijem, Filipom Noareom i Marijom Gracijom Kučinotom u glavnim ulogama, koji će biti prikazan u programu "Evergrin", prema ličnom izboru Emira Kusturice.

– Ovaj Redfordov film svojom formom ispunjava sve uslove da bude prikazan na festivalu jer je uvek aktuelan, ima visoke umetničke domete, a sjajan je za publiku, kaže za "Politiku" Kusturica i dodaje i da je "cilj festivala da se uskladi autorstvo sa komercijalnim aspektima kinematografije i da se filmski kvalitet suprotstavi kvantitetu, uz mogućnost razmene iskustva o izazovima koje podstiče autorstvo u filmu".

Redford, koji je po završetku studija na Vuster koledžu u Osksfordu i Nacionalne filmske škole u Edinburgu karijeru započeo kao dokumentarista, a međunarodnu filmsku slavu stekao filmovima "Drugi put na drugom mestu" (1983) i naročito adaptacijom Orvelovog romana "1984", održaće studentima i master klasu i govoriti o "Il postinu" za koji je osvojio i pet nominacija za Oskara, čitav serijal nagrada BAFTA i pregršt međunarodnih filmskih odličja.

Različitost njegovog rada i interesovanja reflektuje se i u filmovima "B. Monkey", "Dancing at the Blue Iguana". Nedavno, na 55. festivalu u San Sebastijanu predstavio je film kriminalističkog žanra "Bez greške" u kojem osim Majkla Kejna u glavnoj ulozi igra i Demi Mur, a pre dve godine na Venecijanskom festivalu, van konkurencije, zajedno sa Al Paćinom učestvovao je u promociji filmske adaptacije Šekspirovog "Mletačkog trgovca". Tadašnja svetska premijera ovog filma ostala je za duže pamćenje kao velika bruka festivalskih organizatora. Došavši na premijeru, Al Paćino nije imao gde da sedne pa je prestajao čitav sat i po, zajedno sa Redfordom i drugim članovima ekipe ovog filma. "To sam doživeo kao grešku u organizaciji", kaže reditelj, "nisam bio ljut. Sve sam to posmatrao i sa izvesnom dozom duševnog mira, jer dobro poznajem italijanski mentalitet."

I zaista je tako, Redford je neko vreme živeo u Italiji i na sveopšte iznenađenje na italijanskom jeziku snimio i svoj najuspešniji film.

– U to vreme zaista nisam mislio da bi bilo dobro da snimam na italijanskom jeziku zato što je filmski biznis, poznato je, u Velikoj Britaniji i ako želiš kakav uspešan film moraš ga snimati tamo i na engleskom jeziku. Međutim, moj prijatelj glumac Masimo Troizi stalno mi je "punio glavu" raznoraznim idejama o filmu na italijanskom i njegov je entuzijazam bio toliko zarazan da smo, dobivši pravu ideju, seli i napisali scenario. I snimili "Il postino"! Na kraju se ispostavilo da je on bio potpuno u pravu što me je stalno terao da to učinimo. "Il postino" je i dalje najuspešniji film van engleskog govornog područja u dosadašnjoj istoriji svetskog filma.

Troizi je, nažalost, preminuo nekoliko dana po završetku snimanja. Spoznaja da neće videti plod zajedničkog truda, sigurno Vas je duboko potresla?

– Troizijeva iznenadna smrt je nemili i najteži trenutak u mom životu. Dugo sam sebi postavljao pitanje koliko je često stvaranje filma zaista pitanje života i smrti. "Il postino" je bio film njegovih snova, on je izgarao za realizaciju priče o imaginarnom prijateljstvu između Pabla Nerude i običnog, seoskog poštara, on je živeo za to da u naporima uspemo. Radio je istrajno, iako se zbog srčanih problema tokom snimanja brzo zamarao. Njegovo srce nije izdržalo, a imao je samo 41 godinu. Još uvek sam ubeđen – da nismo uradili ovaj film on bi još bio živ. Dug život ovog filma možda je najdragocenija posveta prijatelju.

Da li je istina da ćete se okušati i filmom na španskom jeziku?

– Italijansko iskustvo za mene je bilo oslobađajuće. Vidite, rođen sam u Indiji, odrastao i školovao se u Velikoj Britaniji, majka mi je Austrijanka sa češkim korenima, živeo sam na trenutke u različitim zemljama. Dakle, može se reći da sam građanin sveta. Ipak, sebe doživljavam kao Evropljanina, govorim pet evropskih jezika i sve zemlje Evrope mogu biti moj dom. Zašto ne i Španija u kojoj sam u procesu stvaranja filma "Mula", po komičnoj priči o vojniku koji je tokom španskog građanskog rata čuvao i štitio ovu životinju. Scenario sam napisao zajedno sa španskim piscem Huanom Eslava Galanom.

Jednom ste mi rekli da ste odrastali uz češke filmove?

– Ima u tome istine, jer mi je blisko sve ono što su radili Jirži Mencl, Ivan Paser i Miloš Forman. Na mene je veliki uticaj izvršio češki film šezdesetih. Smisao čeških reditelja da se, služeći se humorom u svojim filmovima, izbore sa veoma teškim i delikatnim temama. Neke od njih ispisao je Bohumil Hrabal, po čijim je delima Mencl najčešće snimao.

Ni Vi ne bežite od literature, naprotiv. Prvo Orvel, Neruda, pa Šekspir?

– Nikada se ne beži od velike literature. Problem je u tome što filmska adaptacija kakvog velikog literarnog dela unapred u sebi nosi zamku u koju se lako upada. Sa Orvelom i filmom "1984", sa Džonom Hartom i Ričardom Bartonom, zamke sam zaobišao te su ljubitelji ove Orvelove knjige, ljubitelji i ovog mog filma.

A sa "Mletačkim trgovcem"?

– Gotovo da je obaveza svake generacije britanskih pozorišnih i filmskih reditelja da se makar jednom u životu "dohvate" Šekspira. Takva vrsta obaveze i moje žarke želje dugo je putovala u mom "životnom koferu" čekajući, valjda, na moje sazrevanje i hrabrost. Imao sam sreću što me je život spojio sa čovekom kome je Šekspir i pozorišna i filmska opsesija – sa Al Paćinom. Sa njim je bilo lako snimiti "Mletačkog trgovca" i uprkos mnogim autentičnostima, učiniti ga modernim. Al Paćino je kao Šajlok sa lakoćom postao simbol imigranata celog sveta. Zanimljivo, ali mi je neko svojevremeno rekao da bi radnju "Mletačkog trgovca" valjalo izmestiti u Čikago tridesetih godina prošlog veka, među gangstere! Kakva glupost! "Izmeštati" Šekspira ili Čehova u Ameriku, među gangstere!

Sada, kada ste i Vi, poput Vaših slavnih britanskih kolega, iskusili adaptaciju Šekspirovog dela, hoćete li poželeti još?

– Već jesam, i to ponovo sa Al Paćinom koji o Šekspiru zna sve. Voleli bismo da snimimo "Magbeta". U međuvremenu, već duže radimo na projektu filma o Napoleonu. Al Paćino kao Napoleon! Biće to najbolji filmski vojskovođa na svetu!