Продајте Хилари, купите Обаму

Неочекивании – са становишта прогноза и анкета – исход гласања у табору демократа у Њу Хемпширу није само разочарао штаб и присталице сенатора Барака Обаме и на другој страни подигао морал Хилари Клинтон. Преокрет, који је већ оцењен као историјски, колико и политичке мудраце, изненадио је и оне који су у изборни исход – уложили своје паре.
Клађење на резултат прати америчке председничке изборе још од како је организована прва изборна трка у којој је Џорџ Вашингтон 1789. победио осталих 11 кандидата. Где год је у нечему резултат неизвестан, или се бар тако чини, људи су спремни на заиграју на срећу (уверење, процену или информације које поседују) – у нади да ће пре добити него изгубити.

Коцкање је међутим порок, незаконит у модерним друштвима. Али кад је регулисано, онда се назива клађењем. Постоје и берзе, које такође имају коцкарски елеменат: никад не можете бити сасвим сигурни да акције које сте купили данас сутра неће вредети мање – јер улажете с рачуном да ће им цена бити виша.

Играчи на берзи нису, наравно, ни коцкари ни кладионичари, они су инвеститори. Чак и кад улажу у "фјучерсе" – прогнозу, прорачун или наду како ће нека руда, нека житарица или било шта друго – сутра имати баш ону вредност на коју се "игра".

Овде је реч о ређе помињаним берзама: политичким, на којима се последњих месеци интензивно тргује – америчким председничким кандидатима.

Овим берзама се све више баве и они који тамо не улажу паре: све је више студија са потписима угледних професорских имена које доказују како су берзанске политичке прогнозе много веродостојније од оних које праве било политички пророци било анкете специјализованих агенција.

Аргумената за то има доста, од теоретских до практичних. Многи експерименти су, наиме, већ доказали да постоји и "мудрост гомиле": ако у процени нечега учествује велики број људи, њихов просечни резултат је увек тачнији од процене коју даје појединац, макар он био и експерт. Тачност процењивања се при томе повећава ако људи у своју прогнозу улажу и новац: рачуна се да не желе да га изгубе, и да ће прибавити максималну количину информација да га осигурају.

Једину легалну политичку берзу у Америци, на којој се тргује правим доларима, од 1988, као део научног пројекта, води Ајова универзитет (www.biz.uiowa.edu/iem/). Учесници преко интернета улажу (скромно истина, максимум је 500 долара), на исход одређеног политичког догађаја или изборног процеса. Конкретно, акција која ће, у случају да демократску номинацију добије Хилари Клинтон, вредети један долар (али бити безвредна ако она изгуби), коштала је док пишем овај текст (четвртак увече), 56 центи. Она која би цео долар донела ако би кандидат на новембарским изборима био Барак Обама нуђена је по 46 центи. Преведено, инвеститори сенаторки Клинтон дају 56 одсто шанси да победи у партијском надметању, а сенатору Обами 42 одсто. Али, треба имати у виду да су ове бројке само индикатор вероватноће, а не коначни исход.

Уочи гласања у Њу Хемпширу, акција Клинтонове коштала је само седам центи, а Обамина чак 92. Зашто је дошло до преокрета, још се увелико дебатује, мада ће најједноставније објашњење дати кладионичари на хиподромима широм света: они одлично знају да трку понекад добије и коњ коме се дају најмањи изгледи.

На много већој политичкој берзи Intrade (www.intrade.com), која се води из Ирске, са много озбиљнијим улозима, Клинтонова (после Њу Хемпшира) стоји нешто боље (58 центи), а Обама нешто лошије (38). Обе берзе притом, кад је у питању републикански табор, највише вероватноће, око 35 одсто, дају кандидатури Џона Мекејна, док је већина инвеститора уверена да ће, у крајњем исходу, следећи станар Беле куће бити из редова демократа.

Ајова универзитет истиче да се његова берза, упркос великом промашају у Њу Хемпширу, досад показала много тачнијом од предизборних истраживања расположења бирача: њена предвиђања су у 74 одсто случајева била веродостојнија. За то има више објашњења. Једно од најчешћих је да они који су анкетирани у одговоре пројектују своје жеље и емоције, док је, тамо где су паре, глава много хладнија и прорачунатија.

Професор Џастин Волферс, са Станфорд института за политичка истраживањима који проучава ову област, истиче да берзе веома ефикасно "дестилишу" информације, при чему је профит моћан стимуланс да се обезбеди што више извора. Ако ништа друго, оне су користан индикатор вероватноће одређених исхода.

Треба ли, дакле, куповати акције Клинтонове, а продавати Обаму, или обрнуто? Пословица каже да "ко рескира тај добија", а улична мудрост вели да све "може да буде, али не мора да значи".