Prodajte Hilari, kupite Obamu

Neočekivanii – sa stanovišta prognoza i anketa – ishod glasanja u taboru demokrata u Nju Hempširu nije samo razočarao štab i pristalice senatora Baraka Obame i na drugoj strani podigao moral Hilari Klinton. Preokret, koji je već ocenjen kao istorijski, koliko i političke mudrace, iznenadio je i one koji su u izborni ishod – uložili svoje pare.
Klađenje na rezultat prati američke predsedničke izbore još od kako je organizovana prva izborna trka u kojoj je Džordž Vašington 1789. pobedio ostalih 11 kandidata. Gde god je u nečemu rezultat neizvestan, ili se bar tako čini, ljudi su spremni na zaigraju na sreću (uverenje, procenu ili informacije koje poseduju) – u nadi da će pre dobiti nego izgubiti.

Kockanje je međutim porok, nezakonit u modernim društvima. Ali kad je regulisano, onda se naziva klađenjem. Postoje i berze, koje takođe imaju kockarski elemenat: nikad ne možete biti sasvim sigurni da akcije koje ste kupili danas sutra neće vredeti manje – jer ulažete s računom da će im cena biti viša.

Igrači na berzi nisu, naravno, ni kockari ni kladioničari, oni su investitori. Čak i kad ulažu u "fjučerse" – prognozu, proračun ili nadu kako će neka ruda, neka žitarica ili bilo šta drugo – sutra imati baš onu vrednost na koju se "igra".

Ovde je reč o ređe pominjanim berzama: političkim, na kojima se poslednjih meseci intenzivno trguje – američkim predsedničkim kandidatima.

Ovim berzama se sve više bave i oni koji tamo ne ulažu pare: sve je više studija sa potpisima uglednih profesorskih imena koje dokazuju kako su berzanske političke prognoze mnogo verodostojnije od onih koje prave bilo politički proroci bilo ankete specijalizovanih agencija.

Argumenata za to ima dosta, od teoretskih do praktičnih. Mnogi eksperimenti su, naime, već dokazali da postoji i "mudrost gomile": ako u proceni nečega učestvuje veliki broj ljudi, njihov prosečni rezultat je uvek tačniji od procene koju daje pojedinac, makar on bio i ekspert. Tačnost procenjivanja se pri tome povećava ako ljudi u svoju prognozu ulažu i novac: računa se da ne žele da ga izgube, i da će pribaviti maksimalnu količinu informacija da ga osiguraju.

Jedinu legalnu političku berzu u Americi, na kojoj se trguje pravim dolarima, od 1988, kao deo naučnog projekta, vodi Ajova univerzitet (www.biz.uiowa.edu/iem/). Učesnici preko interneta ulažu (skromno istina, maksimum je 500 dolara), na ishod određenog političkog događaja ili izbornog procesa. Konkretno, akcija koja će, u slučaju da demokratsku nominaciju dobije Hilari Klinton, vredeti jedan dolar (ali biti bezvredna ako ona izgubi), koštala je dok pišem ovaj tekst (četvrtak uveče), 56 centi. Ona koja bi ceo dolar donela ako bi kandidat na novembarskim izborima bio Barak Obama nuđena je po 46 centi. Prevedeno, investitori senatorki Klinton daju 56 odsto šansi da pobedi u partijskom nadmetanju, a senatoru Obami 42 odsto. Ali, treba imati u vidu da su ove brojke samo indikator verovatnoće, a ne konačni ishod.

Uoči glasanja u Nju Hempširu, akcija Klintonove koštala je samo sedam centi, a Obamina čak 92. Zašto je došlo do preokreta, još se uveliko debatuje, mada će najjednostavnije objašnjenje dati kladioničari na hipodromima širom sveta: oni odlično znaju da trku ponekad dobije i konj kome se daju najmanji izgledi.

Na mnogo većoj političkoj berzi Intrade (www.intrade.com), koja se vodi iz Irske, sa mnogo ozbiljnijim ulozima, Klintonova (posle Nju Hempšira) stoji nešto bolje (58 centi), a Obama nešto lošije (38). Obe berze pritom, kad je u pitanju republikanski tabor, najviše verovatnoće, oko 35 odsto, daju kandidaturi Džona Mekejna, dok je većina investitora uverena da će, u krajnjem ishodu, sledeći stanar Bele kuće biti iz redova demokrata.

Ajova univerzitet ističe da se njegova berza, uprkos velikom promašaju u Nju Hempširu, dosad pokazala mnogo tačnijom od predizbornih istraživanja raspoloženja birača: njena predviđanja su u 74 odsto slučajeva bila verodostojnija. Za to ima više objašnjenja. Jedno od najčešćih je da oni koji su anketirani u odgovore projektuju svoje želje i emocije, dok je, tamo gde su pare, glava mnogo hladnija i proračunatija.

Profesor Džastin Volfers, sa Stanford instituta za politička istraživanjima koji proučava ovu oblast, ističe da berze veoma efikasno "destilišu" informacije, pri čemu je profit moćan stimulans da se obezbedi što više izvora. Ako ništa drugo, one su koristan indikator verovatnoće određenih ishoda.

Treba li, dakle, kupovati akcije Klintonove, a prodavati Obamu, ili obrnuto? Poslovica kaže da "ko reskira taj dobija", a ulična mudrost veli da sve "može da bude, ali ne mora da znači".