Магија звана Лучиано Павароти

Ерос Рамацоти један је од ретких италијанских певача који је успео да својом музиком превазиђе границе домовине. Рођен у предграђу Рима, у радничкој породици, Ерос је као дечак мислио да ће бити фудбалер, што нимало не чуди за једног Италијана. Међутим, када је са осам година добио гитару, чврсто је решио да ће музика бити његов животни позив. Упоран у остварењу свог сна још као тинејџер преселио се у Милано како би се посветио музици. Привлачан стас и музички таленат нису остали непримећени и већ 1981. године потписао је први дискографски уговор. Само три године касније добио је прву награду за најбољег младог уметника, и то на фестивалу „Сан Ремо”. Вртоглави успех у Италији охрабрио је младог Рамацотија да се опроба и на светском музичком тржишту. Није дуго времена прошло, и италијански певач и срцеломац, како га многи називају, певао је у њујоршком „Рејдио сити мјузик холу”, или је снимао дуете са Петси Кенсит, Тином Тарнер, Анастасијом, Шер…

Током протеклих 25 година каријере Ерос Рамацоти је објавио 11 студијских албума и 35 синглова, а његова издања продата су у више од 40 милиона албума широм света. Недавно је објавио и нови албум „Ali e radici”, који промовише на светској турнеји у оквиру које поново, после три године, долази у Србију.

Ерос Рамацоти ће 5. новембра наступити у Београдској арени. О очекивањима од новог сусрета са српском публиком италијански певач у интервјуу за „Политику” каже:

– Много сам срећан што ускоро долазим поново у Београд. Сви моји обожаваоци могу да очекују савршен звук и најбоље музичаре. Овога пута уз себе имам заиста врхунске америчке инструменталисте. И сама бина ће бити врло иновативна. Тим канадских дизајнера, који иначе ради са „Cirque du Soleil”, спремио је нешто сасвим ново. Бићете веома изненађени.

Пре три године наступили сте у Новом Саду. Каква су сећања на тај концерт на стадиону Војводине?

Био је то сјајан концерт. Публика ме је тако топло прихватила. Толико ми се свидело у Србији да једва чекам да се вратим. Увек ми је невероватно када видим да публика, која не говори мој језик, пева са мном све време. У тим тренуцима заиста осећам да музика не познаје границе.

Често говорите да сте одувек сањали да се бавите музиком. Породица Вас није подржавала у остварењу тог сна…?

Да, музика јесте била мој сан, била ми је у крви. Иако на почетку није било одобравања, да касније није било мог оца – не бих успео. Очево охрабривање ми је много помогло. На почетку, као и код сваког музичара, није било нимало лако, али отац је веровао у мој таленат.

Једном приликом сте рекли да Вас је васпитала улица, а не школа. Да ли Вас је то ограничавало?

Не мислим да ме је то на било који начин лимитирало. Чињеница да ме је улица, на неки начин, васпитала, дала ми је неки посебан сензибилитет који у школи не можеш да научиш и стекнеш. То што сам био близак обичним људима помогло ми је да певам о стварном животу и стварним осећањима. Мислим да је зато публика врло брзо препознала да певам из срца.

Сарађивали сте са неким од најутицајнијих музичара, попут Тине Тарнер, Шер, Џоа Кокера, Карлоса Сантане, Андрее Бочелија… Као је било делити сцену са њима, а нарочито са Лучаном Паваротијем?

Било је то фантастично и веома изазовно искуство. Сматрам да сам био врло срећне руке, јер сам добио прилику да певам са најбољима на свету. Лучано? Прилика да радим са њим била је заиста магична. Морам да признам да сам се осећао помало уплашено због његовог невероватног талента и уметничког капацитета. Лучано је део музичке историје и почаствован сам што сам делио сцену са њим. Никада га нећу заборавити!

Увек истичете да сте стидљиви. Како се онда носите са наметнутом улогом италијанског поп идола и срцеломца?

Да, помало сам стидљив, али на сцени се осећам веома пријатно и сигуран сам у себе. Љубав мојих обожавалаца за мене је највећа награда. Веома сам срећан што успевам да дотакнем срца многих девојака. Немам речи да изразим захвалност, девојкама нарочито, за сву подршку.

Имате нови албум „Ali e radici”. Шта сте овога пута „скрчкали” у својој музичкој кухињи и одакле, после 25 година каријере, црпите нове идеје?

„Ali e radici” је врло дубок и зрео албум. Желео сам дубље да истражим колико су људи солидарни и колико поштујемо овај свет и природу. Веома је важно да очувамо нашу планету. Док певам нумеру „Non possiamo chiudere gli occhi” апелујем да не смемо да затварамо очи пред милионима људи који, можда, нису такве среће као ми. Морамо да помогнемо, а ја се трудим да на најбољи начин одиграм своју улогу.