Magija zvana Lučiano Pavaroti

Eros Ramacoti jedan je od retkih italijanskih pevača koji je uspeo da svojom muzikom prevaziđe granice domovine. Rođen u predgrađu Rima, u radničkoj porodici, Eros je kao dečak mislio da će biti fudbaler, što nimalo ne čudi za jednog Italijana. Međutim, kada je sa osam godina dobio gitaru, čvrsto je rešio da će muzika biti njegov životni poziv. Uporan u ostvarenju svog sna još kao tinejdžer preselio se u Milano kako bi se posvetio muzici. Privlačan stas i muzički talenat nisu ostali neprimećeni i već 1981. godine potpisao je prvi diskografski ugovor. Samo tri godine kasnije dobio je prvu nagradu za najboljeg mladog umetnika, i to na festivalu „San Remo”. Vrtoglavi uspeh u Italiji ohrabrio je mladog Ramacotija da se oproba i na svetskom muzičkom tržištu. Nije dugo vremena prošlo, i italijanski pevač i srcelomac, kako ga mnogi nazivaju, pevao je u njujorškom „Rejdio siti mjuzik holu”, ili je snimao duete sa Petsi Kensit, Tinom Tarner, Anastasijom, Šer…

Tokom proteklih 25 godina karijere Eros Ramacoti je objavio 11 studijskih albuma i 35 singlova, a njegova izdanja prodata su u više od 40 miliona albuma širom sveta. Nedavno je objavio i novi album „Ali e radici”, koji promoviše na svetskoj turneji u okviru koje ponovo, posle tri godine, dolazi u Srbiju.

Eros Ramacoti će 5. novembra nastupiti u Beogradskoj areni. O očekivanjima od novog susreta sa srpskom publikom italijanski pevač u intervjuu za „Politiku” kaže:

– Mnogo sam srećan što uskoro dolazim ponovo u Beograd. Svi moji obožavaoci mogu da očekuju savršen zvuk i najbolje muzičare. Ovoga puta uz sebe imam zaista vrhunske američke instrumentaliste. I sama bina će biti vrlo inovativna. Tim kanadskih dizajnera, koji inače radi sa „Cirque du Soleil”, spremio je nešto sasvim novo. Bićete veoma iznenađeni.

Pre tri godine nastupili ste u Novom Sadu. Kakva su sećanja na taj koncert na stadionu Vojvodine?

Bio je to sjajan koncert. Publika me je tako toplo prihvatila. Toliko mi se svidelo u Srbiji da jedva čekam da se vratim. Uvek mi je neverovatno kada vidim da publika, koja ne govori moj jezik, peva sa mnom sve vreme. U tim trenucima zaista osećam da muzika ne poznaje granice.

Često govorite da ste oduvek sanjali da se bavite muzikom. Porodica Vas nije podržavala u ostvarenju tog sna…?

Da, muzika jeste bila moj san, bila mi je u krvi. Iako na početku nije bilo odobravanja, da kasnije nije bilo mog oca – ne bih uspeo. Očevo ohrabrivanje mi je mnogo pomoglo. Na početku, kao i kod svakog muzičara, nije bilo nimalo lako, ali otac je verovao u moj talenat.

Jednom prilikom ste rekli da Vas je vaspitala ulica, a ne škola. Da li Vas je to ograničavalo?

Ne mislim da me je to na bilo koji način limitiralo. Činjenica da me je ulica, na neki način, vaspitala, dala mi je neki poseban senzibilitet koji u školi ne možeš da naučiš i stekneš. To što sam bio blizak običnim ljudima pomoglo mi je da pevam o stvarnom životu i stvarnim osećanjima. Mislim da je zato publika vrlo brzo prepoznala da pevam iz srca.

Sarađivali ste sa nekim od najuticajnijih muzičara, poput Tine Tarner, Šer, Džoa Kokera, Karlosa Santane, Andree Bočelija… Kao je bilo deliti scenu sa njima, a naročito sa Lučanom Pavarotijem?

Bilo je to fantastično i veoma izazovno iskustvo. Smatram da sam bio vrlo srećne ruke, jer sam dobio priliku da pevam sa najboljima na svetu. Lučano? Prilika da radim sa njim bila je zaista magična. Moram da priznam da sam se osećao pomalo uplašeno zbog njegovog neverovatnog talenta i umetničkog kapaciteta. Lučano je deo muzičke istorije i počastvovan sam što sam delio scenu sa njim. Nikada ga neću zaboraviti!

Uvek ističete da ste stidljivi. Kako se onda nosite sa nametnutom ulogom italijanskog pop idola i srcelomca?

Da, pomalo sam stidljiv, ali na sceni se osećam veoma prijatno i siguran sam u sebe. Ljubav mojih obožavalaca za mene je najveća nagrada. Veoma sam srećan što uspevam da dotaknem srca mnogih devojaka. Nemam reči da izrazim zahvalnost, devojkama naročito, za svu podršku.

Imate novi album „Ali e radici”. Šta ste ovoga puta „skrčkali” u svojoj muzičkoj kuhinji i odakle, posle 25 godina karijere, crpite nove ideje?

„Ali e radici” je vrlo dubok i zreo album. Želeo sam dublje da istražim koliko su ljudi solidarni i koliko poštujemo ovaj svet i prirodu. Veoma je važno da očuvamo našu planetu. Dok pevam numeru „Non possiamo chiudere gli occhi” apelujem da ne smemo da zatvaramo oči pred milionima ljudi koji, možda, nisu takve sreće kao mi. Moramo da pomognemo, a ja se trudim da na najbolji način odigram svoju ulogu.