Сребреница је била после

Од нашег дописника
Сердари – Сњежана је имала само четири године када су је убили, а потом заједно са мајком Љубицом и шест година старијом сестром Слободанком спалили у породичној кући. Тога, седамнаестог септембарског дана, у српском селу Сердари, десетак километара далеко од Котор Вароши, муслимански и хрватски екстремисти из комшијских села Хрваћани, Ханифићи, Плитска и Шипуре, убили су свих шеснаест сељана који су, без обзира на свакодневне претње комшија, ипак заноћили у својим кућама.

Тога дана на најсвирепији начин уморени су и супружници Бранко и Босиљка Сердар, као и њихова деца Јеленко и Боривоје и снаха им Радмила, каже Драгиша Сердар.

У Сердарима данас живе само породице Јоце и Невенке Сердар и комшије им Далибора. И успомене на стравичан ратни злочин, по многима највећи у Босанској Крајини.

Ћехићи, Смајићи, Планчићи, убице из Сердара, и данас слободно шетају селима у која су се вратили. Оптужница која је у Хагу од 2002. године још није процесуирана. Питање је да ли ће се то уопште и догодити.

Председник Републичке организације породица несталих Недељко Митровић упозорава да је „више од стотину породица током рата у Босни изгубило три и више својих чланова”.

Божана Делић, из села Црквине код Горажда, у само једном дану изгубила је четири сина, кћерку, три зета, два унука и троје најближих рођака.

– Све њих побили су нико други до Мидо и Лиде, синови нашег комшије Алије Ерака из села Калац. А безброј пута у нашој кући су јели и пили. Помагали смо им када им је било најтеже. А ето, вратили су нам на најкрвавији начин – прича Невенка Костић, једини потомак породице Делић која већ седамнаест година трага за посмртним остацима својих најмилијих.

Мирјана Симанић из Источног Сарајева прича о Добрили Перовић, младој жени којој су комшије муслимани убили оца Миломира, мајку Зорку, брата Дарка, сестру Данијелу и супруга Горана који није стигао ни да види тек рођену кћеркицу.

Говорећи о породицама са највише погинулих, Недељко Митровић помиње село Бјеловац у коме су ратници Насера Орића за само три ратна дана убили 109 сељана.

– Славка Матић остала је тога дана без супруга Радивоја и кћерки Гордане и Сњежане. Брани Вучетићу, тада деветогодишњем дечаку, Орић и његови убијају оца Радована, мајку Радојку и брата Миленка, а њега одводе у заробљеништво. У злогласним логорима Сребренице провео је 56 дана. Двадесетак километара даље, у Скеланима, Орићеви ратници убијају сва тридесет и три мештанина. Међу њима и браћу Милисава, Мирослава и Драгослава Ранкића – наводи Митровић.

Бежећи из зеничког пакла у коме је некако издржао годину дана, Томислава Јовановића, супругу му Зору, кћерку Вању, сина Владимира и братића Љубомира недалеко од „узаврелог града”, како се Зеница звала у не тако давна времена, убија извесни Авдо.

Тај Авдо пре рата је радио са несрећним Томиславом. Били су најбољи другови. Све је то заборавио. Пресрео је Јовановиће, отео им новац који су Јовановићи добили за кућу пошто су је продали, а потом их све петоро побио.

– Чинити злочин није било ништа ново бар када су муслимани у питању. Судства и тужилаштва све то заборављају. Само се суди одговорнима за Сребреницу. А злочини у Сердарима, Скеланима, Сијековцу, Бијеловцу, Црквини, Тузли, Сарајеву... те они на стотинак других стратишта, догодили су много пре Сребренице, каже на крају Недељко Митровић додајући да је за све ове злочине одговарао једино Насер Орић који је у Хагу осуђен на срамне две године.