У дијалогу и у дослуху са антиком

Која то морална мерила управљају нашим животима, по којим критеријумима просуђујемо наше савременике, које етичке представе треба предати младежи на почетку 21. века?

Може ли она група позитивних особина, коју је нарочито истицао Платон – разборитост, умереност, правичност и храброст, касније названа главним врлинама – и данас играти одређену улогу, питање је које о вредносним представама и идеалима код Грка и Римљана на почетку књиге „Aretai i Virtutes” поставља професор Карл Јоахим Класен, ових дана гост Београда, европски стручњак и професор класичних наука, члан Академије наука у Гетингену и у Атини.

Професор Класен је и члан Друштва „Парнас” у Атини, више академија и научних асоцијација у Италији, САД, Пољској. Књигу „Aretai i Virtutes” приредила је председница „Античког друштва” проф. др Ксенија Марицки-Гађански, са различитих језика превело ју је чак осам преводилаца, а објавио је „Службени гласник” из Београда.

Повод за ово гостовање Београду је и учешће Карла Јоахима Класена на Међународном скупу „Античка култура, европско и српско наслеђе”, у организацији Античког друштва. Као члану Матице српске,  професору Класену додељује се Повеља Матице српске, а на књижевној вечери, одржаној  у Библиотеци града Београда, уручено му је и признање „Милан Будимир”.

О књизи „Aretai i Virtutes” говорили су преводиоци, професори Богољуб Шијаковић, Мирјана Стефановић и приређивач Ксенија Марицки-Гађански. Саговорници су били сложни у томе да се слобода налази у потврђивању добра, да је идеал друштва јединство етике и политике и да је, управо због тога, важно актуелизовати антику.

Професор Класен истакао је да у наше доба, у којем се етичке норме и стандарди брзо смењују, и где не постоји слагање око тогa које су то врхунске вредности, где је једнакост свих пука илузија, Европска унија треба да гради кућу на чврстим темељима – на античким вредностима.

У својој књизи сабраних есеја Класен предочава позитивне особине које песник Хомер приписује својим јуначким ликовима, затим даје критеријуме према којима историчар Тукидид просуђује поједине политичаре и целокупну државу, потом износи Аристотелова мерила по којима треба да се управља говорник, повезује норме грчке етике са римским традицијама, указује на етичке представе идеалног у свакодневици код Римљана, улоге различитих врлина у спекулацијама о идеалу цара…

– Данас се класична антика промишља критички, али треба уложити напор како би били схваћени њени темељи који представљају наше европске корене. Европу не можемо разумети без историје и традиције од антике до данас. То је није само западна традиција, већ и традиција европског истока, и тим ми је драже што је моја књига преведена и на српски језик – став је професора Класена.

– У Европи не постоји општеприхваћени канон вредности, иако се многи људи теоријски залажу за истину и помоћ другима у невољи. Међутим, чак и у нашим цивилизованим друштвима постоје идеје које нису спроведене у праксу – каже за „Политику” Карл Јоахим Класен.  

Као један од главних проблема савремене Европе, својеврсне неодредљивости правих вредности које су усвојене од човека до човека, наш саговорник истиче проблем насиља међу младим људима.

– Треба антику учинити релевантном у нашем времену, представљајући њене идеје и концепте изврсности, и на тај начин подстаћи људе да о томе размишљају. Образовање и васпитање у духу правих вредности увек је од помоћи.

Те вредности су мудрост, правичност, умереност и храброст, уз њихове „хришћанске сестре” – веру, наду и милосрђе на које, у једном од есеја књиге „Aretai i Virtutes”, указује професор Класен.

Ако смо, макар и несвесно, у дијалогу и у дослуху са антиком и њеним наслеђем, то је бар утеха и оно „због чега се разликујемо од свих других живих створова”.

-----------------------------------------------------------

Зашто насиље влада међу младима

– У Немачкој, Великој Британији млади људи се међусобно обрачунавају и убијају по улицама. Питање је шта је до овога довело. Одговор је у две ствари. У скорије време толико је неправде, ратова и насиља у свакодневном животу, да се ствара утисак њихове општеприхваћености у друштву. Додатни разлог су медији који то прихватање потврђују. Развој појединца умногоме је условљен устројством друштва у којем живи. Насиље у грађанским ратовима у афричким државама условиће да и деца размишљају о насиљу. Зашто човек кроз историју није напредовао у овом погледу? Управо због тога што је само човек – додаје Класен, упућујући на један вид решења у ваљаном образовном и васпитном систему.  

Марина Вулићевић