Гробље почива на 200 милиона евра

Даље нећеш моћи! Ову паролу из Шијановог класика „Ко то тамо пева” преузео је као свој проглас лобистички тим мештана Вреоца, који је стациониран у свеже окреченој централи Месне заједнице. Застолом, нешто дужимод оних у сали за састанке највећих компанија у Србији, скицира се стратегија вредна око 200 милиона евра! Драган Поповић Поп себе описује као неписменог сељака, али када започне елаборацијутеме која се зове пресељење Вреоца, када у причу умеша експропријацију и енергетску стабилност Србије, када почне да преврће документацију о маратонским преговорима с пословодством „Колубаре” и српским министарствима, преображава се у тврдог и немилосрдног преговарача.

Заиста, Србија је с колубарским басеном прва на листи извора који југоисточној Европи треба да обезбеде стабилно снабдевање електричном енергијом, оцена је студије коју је израдила Светска банка и Европска комисија. „Епицентар” нових налазишта угља налази се управо испод Вреоца, села прошараног џиновским постројењима и прастарим зградама „Колубаре” којису као страшила од гвожђа разбацанибез икаквог плана.Ниже одгробља на пропланку, пругa на којима чекају стотине вагона спремнихза утовар руде, изрованог асфалта покомегамижу камиони, као и испод воћњака и засада, неугледних кафана и продавница за мопеде налази се 600 милиона тона сировине.

Да би земља наредне две деценије имала струју, мора да стигне до угља у Вреоцима, а као приоритет од националног интереса сматра се исељење гробља, које почива на 35 милиона тона руде. Ако не почне пресељење три века старог вечног коначишта и потпуно се не исели почетком 2011, може бити угрожен енергетски биланс Србије 2013. године јер би био повећан увоз електричне енергије за неколико стотина милиона евра.

Док седи за оним столом у неформалном командном штабу, Поп је свестан да обитава већ дуже време у селу које нестаје, али и у том лебдећем стању овој варошици сваки дан расте вредност на енергетском тржишту. Пресељење Вреоца је највећа логистичка операција у Србији, после изградње хидроелектрана на Ђердапу, када је 1984. године премештено 2.288 домаћинстава, а укупна вредност сеобе износила тадашњих 20 милиона долара. У Вреоцима живи више од 3.300 људи у 1.180 домаћинстава. Ако план пресељења успе, а рок је 2015. година, неће само становници села недалеко од Лазаревца пронаћи нове домове, већ ће се и Србија окренути наопачке: биће измештена Ибарска магистрала.

Зато су Поп, пчелар Живадин Станковић, механичар Радован Сајић и многи мештани формирали тим с мандатом да што скупље продају своју кожу. Према програмским пројекцијама за пресељење Вреоца, које је усвојила Влада Србије, следеће године треба обезбедити 80 милиона евра, а за још седам година, када би Вреоци требало да се претворе у рударско гротло, исплатиће се још око 120 милиона.

– Вреочани траже да се прво преселе живи, па онда мртви – каже пчелар Живадин. Наиме, они сумњају да је државни интерес да се Колубара домогне само гробља.

– А после, ко жив, ко мртав – суморно предвиђа Радован, чији је ауто-сервис један од највећих у крају. Он је искључив: ангажоваће тимове адвоката и вештака, па ће се годинама судити с државом.  

Пре четири месеца, општина Лазаревац је донела решење о забрани употребе сеоског гробља, објављујући декретом да се покојници сахрањују у селу Шопићи.

Држава им је законски забранила да умиру, али, као у маркесовској новели, осамнаесторо мештана који су се за то време упокојили, ипак је бесправно пронашло уточиште на коти од које зависи Србија, на гробљу које ће сахранити копови.

– Када је општина за један глас донела одлуку о забрани сахрањивања, стигло је 10 аутобуса пуних жандармерије – каже Живадин.

Довитљивост мештана у „операцији Вреоци” већ постаје легенда, па се прича да су некако изненада оболели од маније изградње кућа, које ће уновчити током експропријације, да постављају лажне чесме, да масовно саде орахе, да чак постоји мобилна екипа која једну монтажну кућу склапа и расклапа рекордно брзо и превози је од имања до имања, како би обманула пописиваче који бележе породичну имовину.

Поп одлучно демантује ове приче:

– Има стварно један што гради хотел, али тај није из Вреоца. Ми смо поштени домаћини којима на памет не би пало да се колективно селе. Куће се граде, али се и породице шире.

Из „Колубаре” неће да притварају, али су понудили неколико локација за пресељење Вреочана. Заменик директора рударског басена Владан Радовановић каже да им је у Лазаревцу понуђено насеље Расадник са око 160 плацева.

Пописивачи су већ направили грубе пописе у 612 домаћинстава, док је више од 100 мештана то одбило. Они који треба да се селе ове, и наредне две године, биће подвргнути директној експропријацији – добиће целу суму, а мештанима који долазе на ред после 2011. следује аванс од 35 одсто на основу пописане имовине. За седам година, следи исплата комплетне вредности домаћинства.

Поп, међутим, тврди да пописи нису урађени ваљано и да многи који су у први мах пристали на попис, сада траже аванс у вредности од најмање 50 одсто пописане имовине.