Groblje počiva na 200 miliona evra

Dalje nećeš moći! Ovu parolu iz Šijanovog klasika „Ko to tamo peva” preuzeo je kao svoj proglas lobistički tim meštana Vreoca, koji je stacioniran u sveže okrečenoj centrali Mesne zajednice. Zastolom, nešto dužimod onih u sali za sastanke najvećih kompanija u Srbiji, skicira se strategija vredna oko 200 miliona evra! Dragan Popović Pop sebe opisuje kao nepismenog seljaka, ali kada započne elaboracijuteme koja se zove preseljenje Vreoca, kada u priču umeša eksproprijaciju i energetsku stabilnost Srbije, kada počne da prevrće dokumentaciju o maratonskim pregovorima s poslovodstvom „Kolubare” i srpskim ministarstvima, preobražava se u tvrdog i nemilosrdnog pregovarača.

Zaista, Srbija je s kolubarskim basenom prva na listi izvora koji jugoistočnoj Evropi treba da obezbede stabilno snabdevanje električnom energijom, ocena je studije koju je izradila Svetska banka i Evropska komisija. „Epicentar” novih nalazišta uglja nalazi se upravo ispod Vreoca, sela prošaranog džinovskim postrojenjima i prastarim zgradama „Kolubare” kojisu kao strašila od gvožđa razbacanibez ikakvog plana.Niže odgroblja na proplanku, pruga na kojima čekaju stotine vagona spremnihza utovar rude, izrovanog asfalta pokomegamižu kamioni, kao i ispod voćnjaka i zasada, neuglednih kafana i prodavnica za mopede nalazi se 600 miliona tona sirovine.

Da bi zemlja naredne dve decenije imala struju, mora da stigne do uglja u Vreocima, a kao prioritet od nacionalnog interesa smatra se iseljenje groblja, koje počiva na 35 miliona tona rude. Ako ne počne preseljenje tri veka starog večnog konačišta i potpuno se ne iseli početkom 2011, može biti ugrožen energetski bilans Srbije 2013. godine jer bi bio povećan uvoz električne energije za nekoliko stotina miliona evra.

Dok sedi za onim stolom u neformalnom komandnom štabu, Pop je svestan da obitava već duže vreme u selu koje nestaje, ali i u tom lebdećem stanju ovoj varošici svaki dan raste vrednost na energetskom tržištu. Preseljenje Vreoca je najveća logistička operacija u Srbiji, posle izgradnje hidroelektrana na Đerdapu, kada je 1984. godine premešteno 2.288 domaćinstava, a ukupna vrednost seobe iznosila tadašnjih 20 miliona dolara. U Vreocima živi više od 3.300 ljudi u 1.180 domaćinstava. Ako plan preseljenja uspe, a rok je 2015. godina, neće samo stanovnici sela nedaleko od Lazarevca pronaći nove domove, već će se i Srbija okrenuti naopačke: biće izmeštena Ibarska magistrala.

Zato su Pop, pčelar Živadin Stanković, mehaničar Radovan Sajić i mnogi meštani formirali tim s mandatom da što skuplje prodaju svoju kožu. Prema programskim projekcijama za preseljenje Vreoca, koje je usvojila Vlada Srbije, sledeće godine treba obezbediti 80 miliona evra, a za još sedam godina, kada bi Vreoci trebalo da se pretvore u rudarsko grotlo, isplatiće se još oko 120 miliona.

– Vreočani traže da se prvo presele živi, pa onda mrtvi – kaže pčelar Živadin. Naime, oni sumnjaju da je državni interes da se Kolubara domogne samo groblja.

– A posle, ko živ, ko mrtav – sumorno predviđa Radovan, čiji je auto-servis jedan od najvećih u kraju. On je isključiv: angažovaće timove advokata i veštaka, pa će se godinama suditi s državom.  

Pre četiri meseca, opština Lazarevac je donela rešenje o zabrani upotrebe seoskog groblja, objavljujući dekretom da se pokojnici sahranjuju u selu Šopići.

Država im je zakonski zabranila da umiru, ali, kao u markesovskoj noveli, osamnaestoro meštana koji su se za to vreme upokojili, ipak je bespravno pronašlo utočište na koti od koje zavisi Srbija, na groblju koje će sahraniti kopovi.

– Kada je opština za jedan glas donela odluku o zabrani sahranjivanja, stiglo je 10 autobusa punih žandarmerije – kaže Živadin.

Dovitljivost meštana u „operaciji Vreoci” već postaje legenda, pa se priča da su nekako iznenada oboleli od manije izgradnje kuća, koje će unovčiti tokom eksproprijacije, da postavljaju lažne česme, da masovno sade orahe, da čak postoji mobilna ekipa koja jednu montažnu kuću sklapa i rasklapa rekordno brzo i prevozi je od imanja do imanja, kako bi obmanula popisivače koji beleže porodičnu imovinu.

Pop odlučno demantuje ove priče:

– Ima stvarno jedan što gradi hotel, ali taj nije iz Vreoca. Mi smo pošteni domaćini kojima na pamet ne bi palo da se kolektivno sele. Kuće se grade, ali se i porodice šire.

Iz „Kolubare” neće da pritvaraju, ali su ponudili nekoliko lokacija za preseljenje Vreočana. Zamenik direktora rudarskog basena Vladan Radovanović kaže da im je u Lazarevcu ponuđeno naselje Rasadnik sa oko 160 placeva.

Popisivači su već napravili grube popise u 612 domaćinstava, dok je više od 100 meštana to odbilo. Oni koji treba da se sele ove, i naredne dve godine, biće podvrgnuti direktnoj eksproprijaciji – dobiće celu sumu, a meštanima koji dolaze na red posle 2011. sleduje avans od 35 odsto na osnovu popisane imovine. Za sedam godina, sledi isplata kompletne vrednosti domaćinstva.

Pop, međutim, tvrdi da popisi nisu urađeni valjano i da mnogi koji su u prvi mah pristali na popis, sada traže avans u vrednosti od najmanje 50 odsto popisane imovine.