Бестелесни Интернет

Можда ће звучати чудно, али главна валута Интернета нису ни долар, ни евро, ни њихови виртуелни сурогати, а ни кредит, новац златних научнофантастичних времена. Права нет-валута је пажња, а успех је само дефинисан број следбеника. Како се зна да слика говори „више од хиљаду речи”, визуелизација конфигурације и топологије Интернета значи истовремено и разумевање структуре и функције мреже, а самим тим и њено побољшање и убрзање.

Један од научноистраживачких пројеката који проучава „како заправо Интернет функционише” налази се на адреси www.netdimes.org. Пројект „Димес” се реализује уз помоћ заједнице волонтера (налик пројекту СЕТИ), који прикупљају податке не толико о процесорима и пропусним опсезима, колико о мапирању локација, односно релативних густина интернет веза на одређеним местима. Агенти волонтери не шаљу пројекту „Димес” никакве информације о својим активностима или личне податке, већ само трајекторије и мапе IP веза.

Не само Интернет, већ и сваки сложени систем може се представити у облику визуелне мапе. На сајту www.visualcomplexity.com могу се видети мапе већине друштвених система данашњице, од уметничких до политичких, од најличнијих до колективних, без обзира на то да ли су везани на Интернета. Овај портал представља најуспелије визуелизације сложених друштвених мрежа савременог света у распону од десетак година, а уз пројект „Димес” пажњу привлачи и једно од најновијих истраживања, из 2009. године, представљено на сајту www.digital-identities.com, у коме двојица дипломаца на тему „Гешталт дигиталног идентитета” визуелизирају дигитални идентитет корисника бројних друштвених мрежа, као што су Flickr, Facebook или MySpace.

Користећи и мерећи поједине аспекте комуникације појединаца у оквирима друштвених мрежа, као што су начин понашања, укуси, интереси и навике, двојица научника, Џонас Лох и Стефен Фидлер, прикупили су више од стотину хиљада сирових података корисника друштвених мрежа и визуелизовали их уз помоћ комплексног софтвера. Оно што су добили јесу бестелесни дигитални идентитети изражени у облику тродимензионалних, аморфних скулптура.

Корисници Facebook-а, на пример, могу да помоћу Nexus апликације визуелизирају своју социјалну мрежу. Ипак, графичко мапирање носилаца социјалних конекција и чворишта, као и осликавање „социјалног живота” Интернета (а има ли другог?) путем пројеката као што је „Димас”, неупоредиво је комплексније и значајније од цртања мапа појединачних живота. Карта Интернета све више наликује оној Борхесовој карти, која је једнако велика и сложена као реални свет.

Већ смо рекли да слика говори више од речи. Али речи имају својство изражајности, семантичку дубину недоступну слици која увек остаје, још од Платонових времена, бледи и варљиви одраз недоступне стварности. Ипак, Интернет је претежно визуелни феномен у коме речи још траже своју цивилизацијску улогу.