Нове књиге из „Клија”

Бојимо ли се будућности? У Европи или глобално, она незадрживим током напредује, пре свега захваљујући технолошкој револуцији. Ухватити корак са њом, ослободити се предрасуда али задржати сопствени концепт развоја који чува основне карактеристике једног друштва јесте, стручњаци процењују, вероватно најпожељнији и најбољи начин уласка у ту будућност.

О томе нам говори најновија књига издавачке куће „Клио” из Београда, објављена у едицији „Опстанак”. Реч је о делу „Екстремна будућност” Џејмса Кантона (превод са енглеског Ђорђе Трајковић) које за поднаслов има и кратко разјашњење онога о чему аутор говори – Најзначајније тенденције које ће променити свет у наредних пет, десет и двадесет година. Књига је „последица” једног сурета председника САД Џорџа Буша са стручњацима после 11. септембра, када је било јасно да ни будућност Америке (ни света) неће бити иста. „Били смо на прагу великих промена. Сви смо то осећали. Америчке вође, као и већина Американаца, почели су да схватају како ништа више неће бити као до тада. После 11. септембра све се морало почети изнова. Настајала је нова сложена будућност – екстремна будућност тешкоћа, ризика, опасности и, можда, нових могућности – коју нико, чак ни наше вође, није у потпуности разумео”, пише аутор.

(/slika2)Састанак је био подстрек да касније Кантон напише књиу „Екстремна будућност”, која је сада пред нама. Једна од основних намера дела јесте да установи чија ће визија будућности превладати. Да ли ће то бити визија секуларних, терористичких и верских екстремиста који ће будућност усмеравати ка изолацији својих заједница од других, ка царовању сиромаштва, тираније и манипулације у њима? Или ће будућност припасти онима који се залажу за процват модерног доба, људима који заступају вредности демократије, толеранције, слободне трговине и права појединаца – укључујући и верска права – пита Кантон и себе, и читаоце, истовремено одговарајући да се та битка не може добити само из ровова, дипломатијом или односима са јавношћу. „Она се великим делом мора добити ширењем напретка у свету и доприносом безбедности у развоју, како би се убрзало стварање мирнијих и просвећенијих заједница.”

У едицији „Агора” истог издавача објављена је и „Социологија породице” Мартин Сегалан, у преводу Наташе Икодиновић и Бојана Ђорђевића са француског. Рецензент књиге, проф. др Анђелка Милић наглашава да ми оскудевамо у оваквој врсти литературе и да се нада да ће ова књига бити подстрек да се и у нашем друштву размишљање о породици покрене са мртве тачке. Од седамдесетих година прошлог века, када је у целом свету владало уверење да ће породица да се распадне, па до новог времена када се поново верује у њу, ова област заиста захтева детаљне анализе и теорије. Социолошка студија Мартин Сегалан покреће различите теме везане за породицу: сексуалне слободе, хомосексуалне заједнице, разводе, породично насиље, усвајање деце, генерацијски јаз… Њен је основни квалитет тај што не доноси коначне оцене и не пресуђује, а подстиче на размишљање и – акцију.