Блер у трци за председника ЕУ

Од нашег сталног дописника
Брисел, 5. октобра - Француска и Немачка започеле су консултације о избору новог високог представника ЕУ за спољну политику и безбедност, као и за председника ЕУ. Париз и Берлин траже кандидате које ће заједнички подржати, а најчешће помињани за место високог представника су Волфганг Шојбле, немачки министар унутрашњих послова, Карл Билт, шведски шеф дипломатије, и Оли Рен, европски комесар за проширење. За место председника најозбиљније конкурише Тони Блер, бивши британски премијер, али његово ће именовање по свему судећи наићи на значајан отпор.  

Избор кадрова за нове највише функције у администрацији Европске уније, предвиђене Лисабонским уговором, поново је врућа бриселска тема. На таласу новог оптимизма који је стигао из Даблина са резултатима референдума (Лисабон прихваћен са више од 67 одсто гласова), лидери Француске и Немачке учиниће све да нови уговор ступи на снагу 1. јануара идуће године. То значи да ће га претходно ратификовати Пољска и Чешка, а такође и да ће у међувремену лидери ЕУ постићи договор о избору највиших функционера Уније.

Пољски председник Лех Качињски не би требало да буде препрека брзој процедури која ће довести до примене Лисабона, већ треба очекивати да ће, сходно датом обећању, потписати документ сада када је исти прихваћен у Ирској. Преостала непознаница су потези Вацлава Клауса, председника Чешке, који неће да потпише уговор пре него што Уставни суд још једном испита његову легалност и одговори да ли је у нескладу за Уставом Чешке.

У Бриселу верују да би и то могло да буде завршено пре краја ове године, а да ће Клаус, сада када привлачи сву пажњу и када је „најважнији човек” који држи у рукама судбину ЕУ, ипак потписати ратификацију и „спасити Унију”. Најгори сценарио предвиђа да ће Клаус одуговлачити са потписом до лета, а да ће тада торијевци узети власт у Британији, расписати референдум и срушити Лисабон. Нико још не спекулише какве би последице то имало за ЕУ и шта би био одговор Брисела на такву саботажу.

С обзиром на то да припреме за избор чиновника ЕУ трају као да је примена Лисабонског уговора сасвим извесна, француски председник Никола Саркози инсистира да са немачким канцеларом Ангелом Меркел усагласи имена кандидата пре почетка самита ЕУ овог месеца, а да на скупу наступе заједнички. Меркеловој се не жури, јер још саставља владу, али обоје верују да би њихове земље требало да воде главну реч када је у питању именовање високог представника за спољну политику, поготово ако Блеру припадне место председника ЕУ.

Нови високи представник имаће већа овлашћења од оних које је имао Хавијер Солана, а Шојбле је први међу њиховим кандидатима, између осталог због тога да би обуздао британски утицај. Билт је озбиљан кандидат, али његова мана у очима Париза и Берлина може бити залагање за Турску у ЕУ, док је Рен идеалан кандидат, ако буде неопходно правити велики компромис између највећих сила у ЕУ.

Меркелова је потврдила да би могла да подржи Блера, али да је свесна да његов избор може изазвати негодовања широм Европе. Блер је пре свега изузетно непопуларан у Европском парламенту захваљујући британском евроскептицизму, као и његовој улози у припремању рата у Ираку. Званични Лондон подржао је Блера уверавајући грађане да је баш он најбољи заступник њихових интереса у ЕУ. Његове кључне предности су велики утицај и познавање светске политике изнутра.

Блерови противкандидати могли би да буду Павао Липонен, бивши министар Финске, Фелипе Гонзалес, бивши премијер Шпаније. и Мери Робинсон, прва жена председник у Ирској.

Шведски премијер Фредрик Рајнфелд, који тренутно председава Савету ЕУ, оценио је да је потребно постићи широк консензус приликом избора кандидата за највише функције и да њихов избор треба да успостави баланс између политичких фамилија, севера и југа, као и између малих и великих чланица.