Bler u trci za predsednika EU

Od našeg stalnog dopisnika
Brisel, 5. oktobra - Francuska i Nemačka započele su konsultacije o izboru novog visokog predstavnika EU za spoljnu politiku i bezbednost, kao i za predsednika EU. Pariz i Berlin traže kandidate koje će zajednički podržati, a najčešće pominjani za mesto visokog predstavnika su Volfgang Šojble, nemački ministar unutrašnjih poslova, Karl Bilt, švedski šef diplomatije, i Oli Ren, evropski komesar za proširenje. Za mesto predsednika najozbiljnije konkuriše Toni Bler, bivši britanski premijer, ali njegovo će imenovanje po svemu sudeći naići na značajan otpor.  

Izbor kadrova za nove najviše funkcije u administraciji Evropske unije, predviđene Lisabonskim ugovorom, ponovo je vruća briselska tema. Na talasu novog optimizma koji je stigao iz Dablina sa rezultatima referenduma (Lisabon prihvaćen sa više od 67 odsto glasova), lideri Francuske i Nemačke učiniće sve da novi ugovor stupi na snagu 1. januara iduće godine. To znači da će ga prethodno ratifikovati Poljska i Češka, a takođe i da će u međuvremenu lideri EU postići dogovor o izboru najviših funkcionera Unije.

Poljski predsednik Leh Kačinjski ne bi trebalo da bude prepreka brzoj proceduri koja će dovesti do primene Lisabona, već treba očekivati da će, shodno datom obećanju, potpisati dokument sada kada je isti prihvaćen u Irskoj. Preostala nepoznanica su potezi Vaclava Klausa, predsednika Češke, koji neće da potpiše ugovor pre nego što Ustavni sud još jednom ispita njegovu legalnost i odgovori da li je u neskladu za Ustavom Češke.

U Briselu veruju da bi i to moglo da bude završeno pre kraja ove godine, a da će Klaus, sada kada privlači svu pažnju i kada je „najvažniji čovek” koji drži u rukama sudbinu EU, ipak potpisati ratifikaciju i „spasiti Uniju”. Najgori scenario predviđa da će Klaus odugovlačiti sa potpisom do leta, a da će tada torijevci uzeti vlast u Britaniji, raspisati referendum i srušiti Lisabon. Niko još ne spekuliše kakve bi posledice to imalo za EU i šta bi bio odgovor Brisela na takvu sabotažu.

S obzirom na to da pripreme za izbor činovnika EU traju kao da je primena Lisabonskog ugovora sasvim izvesna, francuski predsednik Nikola Sarkozi insistira da sa nemačkim kancelarom Angelom Merkel usaglasi imena kandidata pre početka samita EU ovog meseca, a da na skupu nastupe zajednički. Merkelovoj se ne žuri, jer još sastavlja vladu, ali oboje veruju da bi njihove zemlje trebalo da vode glavnu reč kada je u pitanju imenovanje visokog predstavnika za spoljnu politiku, pogotovo ako Bleru pripadne mesto predsednika EU.

Novi visoki predstavnik imaće veća ovlašćenja od onih koje je imao Havijer Solana, a Šojble je prvi među njihovim kandidatima, između ostalog zbog toga da bi obuzdao britanski uticaj. Bilt je ozbiljan kandidat, ali njegova mana u očima Pariza i Berlina može biti zalaganje za Tursku u EU, dok je Ren idealan kandidat, ako bude neophodno praviti veliki kompromis između najvećih sila u EU.

Merkelova je potvrdila da bi mogla da podrži Blera, ali da je svesna da njegov izbor može izazvati negodovanja širom Evrope. Bler je pre svega izuzetno nepopularan u Evropskom parlamentu zahvaljujući britanskom evroskepticizmu, kao i njegovoj ulozi u pripremanju rata u Iraku. Zvanični London podržao je Blera uveravajući građane da je baš on najbolji zastupnik njihovih interesa u EU. Njegove ključne prednosti su veliki uticaj i poznavanje svetske politike iznutra.

Blerovi protivkandidati mogli bi da budu Pavao Liponen, bivši ministar Finske, Felipe Gonzales, bivši premijer Španije. i Meri Robinson, prva žena predsednik u Irskoj.

Švedski premijer Fredrik Rajnfeld, koji trenutno predsedava Savetu EU, ocenio je da je potrebno postići širok konsenzus prilikom izbora kandidata za najviše funkcije i da njihov izbor treba da uspostavi balans između političkih familija, severa i juga, kao i između malih i velikih članica.