„Нобел” за откриће „ензима бесмртности”
Стокхолм – Троје Американаца поделиће ове године Нобелову награду за медицину за допринос у истраживању теломера и ензима теломеразе.
Елизабет Блекберн (60), професор на Калифорнијском универзитету у Сан Франциску, и Керол Грејдер (48), која ради на Медицинском факултету Универзитета „Џонс Хопкинс” у Балтимору, тек су девета и десета жена од укупно 195 лауреата који су од 1901. добили „Нобела” за медицину.
Оне ће ово престижно признање, које доноси и новчану награду од десет милиона шведских круна (1,4 милиона долара), поделити са колегом који предаје на Харварду.
Блекбернова, пореклом Аустралијанка, и Шостак, родом из Лондона, открили су 1982. да такозване хромозомске „капице”, теломери, штите хромозоме од уништења приликом ћелијске деобе. Блекбернова је са Грејдеровом две године касније открила и ензим теломеразе, познат као „ензим бесмртности”, јер зауставља старење ћелија.
(/slika2)Теломери се скрате сваки пут кад се ћелија подели, осим у оним ћелијама у којима је активан ензим теломеразе. Кад се теломери превише скрате, ћелија више не може да се дели и умире. Ензим теломеразе у већини људских ћелија није активан, али је пронађен у ћелијама канцера, објашњено је на сајту Нобелове скупштине, а преноси Блумберг.
Висок ниво теломеразе омогућава ћелијама рака да се бесконачно множе и достигну нешто што научници зову „ћелијска бесмртност”. Истраживање могућих начина борбе против рака махом се заснива на томе како зауставити ову „машинерију”.
Једна америчка и једна швајцарска компанија почели су прошле године да испитују вакцину против рака која утиче на теломеразе код пацијената са туморима плућа и простате.
(/slika3)Прошле године Нобелова награда за медицину је додељена немачком научнику Харалду цур Хаузену за открића у вези са вирусом који изазива рак грлића материце. Награду је поделио са француским научницима Франсоаз Баре-Синуси и Ликом Монтањеом, који су први идентификовали ХИВ који изазива сиду.
Јучерашњим проглашењем добитника за медицину почела је такозвана Нобелова седмица. Наредних дана биће саопштени лауреати у преосталих пет области: физика, хемија, књижевност, мир и економија. Имена добитника се објављују сваке године у октобру, а награда им се свечано уручује 10. децембра, на дан смрти Алфреда Нобела, у Стокхолму, осим награде за мир, која се додељује у Ослу.
Подели ову вест
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.


