„Nobel” za otkriće „enzima besmrtnosti”

Stokholm – Troje Amerikanaca podeliće ove godine Nobelovu nagradu za medicinu za doprinos u istraživanju telomera i enzima telomeraze.

Elizabet Blekbern (60), profesor na Kalifornijskom univerzitetu u San Francisku, i Kerol Grejder (48), koja radi na Medicinskom fakultetu Univerziteta „Džons Hopkins” u Baltimoru, tek su deveta i deseta žena od ukupno 195 laureata koji su od 1901. dobili „Nobela” za medicinu.

One će ovo prestižno priznanje, koje donosi i novčanu nagradu od deset miliona švedskih kruna (1,4 miliona dolara), podeliti sa kolegom koji predaje na Harvardu.

Blekbernova, poreklom Australijanka, i Šostak, rodom iz Londona, otkrili su 1982. da takozvane hromozomske „kapice”, telomeri, štite hromozome od uništenja prilikom ćelijske deobe. Blekbernova je sa Grejderovom dve godine kasnije otkrila i enzim telomeraze, poznat kao „enzim besmrtnosti”, jer zaustavlja starenje ćelija.

(/slika2)Telomeri se skrate svaki put kad se ćelija podeli, osim u onim ćelijama u kojima je aktivan enzim telomeraze. Kad se telomeri previše skrate, ćelija više ne može da se deli i umire. Enzim telomeraze u većini ljudskih ćelija nije aktivan, ali je pronađen u ćelijama kancera, objašnjeno je na sajtu Nobelove skupštine, a prenosi Blumberg.

Visok nivo telomeraze omogućava ćelijama raka da se beskonačno množe i dostignu nešto što naučnici zovu „ćelijska besmrtnost”. Istraživanje mogućih načina borbe protiv raka mahom se zasniva na tome kako zaustaviti ovu „mašineriju”.

Jedna američka i jedna švajcarska kompanija počeli su prošle godine da ispituju vakcinu protiv raka koja utiče na telomeraze kod pacijenata sa tumorima pluća i prostate.

(/slika3)Prošle godine Nobelova nagrada za medicinu je dodeljena nemačkom naučniku Haraldu cur Hauzenu za otkrića u vezi sa virusom koji izaziva rak grlića materice. Nagradu je podelio sa francuskim naučnicima Fransoaz Bare-Sinusi i Likom Montanjeom, koji su prvi identifikovali HIV koji izaziva sidu.

Jučerašnjim proglašenjem dobitnika za medicinu počela je takozvana Nobelova sedmica. Narednih dana biće saopšteni laureati u preostalih pet oblasti: fizika, hemija, književnost, mir i ekonomija. Imena dobitnika se objavljuju svake godine u oktobru, a nagrada im se svečano uručuje 10. decembra, na dan smrti Alfreda Nobela, u Stokholmu, osim nagrade za mir, koja se dodeljuje u Oslu.