Почела „Дечја недеља”

Дечја права, тренутни положај младих у друштву, рад и резултати институција чија је дужност, али пре свега жеља, да помогну младима да избегну странпутице на магистрали одрастања окосница су трибине којом је јуче у Дому Народне скупштине званично отворена Дечја недеља. Обележен је и јубилеј Конвенције Уједињених нација о правима детета, која је усвојена 20. новембра 1989. и ове године слави две деценије постојања.

Ученици основних и средњих школа, представници ђачких парламената и њихови наставници прво су упијали речи Николе Новаковића, потпредседника Народне скупштине, Расима Љајића, министра за рад и социјалну политику, Љубивоја Ршумовића, песника и председника Пријатеља деце Србије. Пажљиво су саслушали и Зорицу Лабудовић, из Министарства омладине и спорта, Тамару Лукшић-Орландић, заменицу Заштитника грађана за права детета и Јудиту Рајхенберг, директорку Уницефа у Србији. Онда су их преплавили питањима и више пута су опоменули да се годинама прича о правима детета а да је крајње време да се са речи пређе на дела.

– Највећи проблем је то што 155.000 деце до 13 година живи у сиромашним условима, а исто толико на граници беспарице. Четири до шест одсто малишана ромске националности не једе редовно, а 20 одсто њих заостаје у развоју. Деца са инвалидитетом чине седам до десет одсто укупног броја у Србији, а око 23000 девојчица и дечака пати од поремећаја у понашању. Незанемарљив је и проблем жртава насиља у породици и међу вршњацима а пријављено је више од 3.100 случајева. Смањен је број незбринутих малишана без родитеља или родитељског старања. У домове је смештено 909 деце, а у хранитељске породице 4200 – истакао је Љајић.

Поручио је школарцима да отворено говоре о проблемима, предлажу решења, критикују и оцењују рад политичара на унапређењу положаја деце.

Ршумовић је указао на насиље у школским клупама, а ђацима је посебно засметала његова реченица: „Знамо сви а прећуткујемо да деца мрзе школу баш као и многи учитељи”. Гимназијалци су се јадали како предавачи нису предусретљиви, „одбојни су и немају времена ни разумевања за ђаке”.

– Уместо да остану и после предавања да нам нешто разјасне они су нервозни и љути. Однос професор ученик своди се на предавање или испитивање. За поједине реченице из уџбеника треба нам речник да бисмо их разумели. Прича се о смањивању обимног градива, а књиге су препуне неповезаних па и небитних лекција. Добра је идеја увођење школских полицајаца, али што је не реализујете до краја? Процедура за добијање стипендије је веома компликована а због недостатка новца гасе се школски пројекти, ђаци не иду на екскурзије, таленти се не развијају – низали су примедбе ђаци београдских гимназија, Прве економске, Фармацеутско-физиотерапеутске и Техничке школе „Дрво арт”.

– Министарство је поделило 1.000 стипендија материјално угроженим ученицима и планирамо да поделимо 2.000 идуће године. Добили смо 9.000 захтева а то не говори о интересовању него о платежној немоћи грађана – закључио је Љајић.

На питање шта би конкретно Заштитник грађана учинио да помогне злостављаном детету Тамара Лукшић-Орландић каже да би заштитник предузео све што му закон дозвољава.

– Контактирали бисмо Центар за социјални рад општине у којој дете живи, школу, психологе. Постоји и посебна бесплатна телефонска линија намењена деци. Позивањем броја 0800/123-456 младима на сва питања одговарају едуковани психолози и педагози а желимо да овај пројекат прерасте у услугу коју ће редовно користити угрожени малишани – поручује Лукшић-Орландић.

Ово је само почетак Дечје недеље која траје до 11. октобра у организацији Пријатеља деце Србије и Министарства рада и социјалне политике.

-------------------------------------

У сиромашним условима живи 155.000 деце до 13 година, а исто толико на граници беспарице. Четири до шест одсто малишана ромске националности не једе редовно, а 20 одсто њих заостаје у развоју. Незанемарљив је и проблем жртава насиља у породици и међу вршњацима, а пријављено је више од 3.100 случајева