Počela „Dečja nedelja”

Dečja prava, trenutni položaj mladih u društvu, rad i rezultati institucija čija je dužnost, ali pre svega želja, da pomognu mladima da izbegnu stranputice na magistrali odrastanja okosnica su tribine kojom je juče u Domu Narodne skupštine zvanično otvorena Dečja nedelja. Obeležen je i jubilej Konvencije Ujedinjenih nacija o pravima deteta, koja je usvojena 20. novembra 1989. i ove godine slavi dve decenije postojanja.

Učenici osnovnih i srednjih škola, predstavnici đačkih parlamenata i njihovi nastavnici prvo su upijali reči Nikole Novakovića, potpredsednika Narodne skupštine, Rasima Ljajića, ministra za rad i socijalnu politiku, Ljubivoja Ršumovića, pesnika i predsednika Prijatelja dece Srbije. Pažljivo su saslušali i Zoricu Labudović, iz Ministarstva omladine i sporta, Tamaru Lukšić-Orlandić, zamenicu Zaštitnika građana za prava deteta i Juditu Rajhenberg, direktorku Unicefa u Srbiji. Onda su ih preplavili pitanjima i više puta su opomenuli da se godinama priča o pravima deteta a da je krajnje vreme da se sa reči pređe na dela.

– Najveći problem je to što 155.000 dece do 13 godina živi u siromašnim uslovima, a isto toliko na granici besparice. Četiri do šest odsto mališana romske nacionalnosti ne jede redovno, a 20 odsto njih zaostaje u razvoju. Deca sa invaliditetom čine sedam do deset odsto ukupnog broja u Srbiji, a oko 23000 devojčica i dečaka pati od poremećaja u ponašanju. Nezanemarljiv je i problem žrtava nasilja u porodici i među vršnjacima a prijavljeno je više od 3.100 slučajeva. Smanjen je broj nezbrinutih mališana bez roditelja ili roditeljskog staranja. U domove je smešteno 909 dece, a u hraniteljske porodice 4200 – istakao je Ljajić.

Poručio je školarcima da otvoreno govore o problemima, predlažu rešenja, kritikuju i ocenjuju rad političara na unapređenju položaja dece.

Ršumović je ukazao na nasilje u školskim klupama, a đacima je posebno zasmetala njegova rečenica: „Znamo svi a prećutkujemo da deca mrze školu baš kao i mnogi učitelji”. Gimnazijalci su se jadali kako predavači nisu predusretljivi, „odbojni su i nemaju vremena ni razumevanja za đake”.

– Umesto da ostanu i posle predavanja da nam nešto razjasne oni su nervozni i ljuti. Odnos profesor učenik svodi se na predavanje ili ispitivanje. Za pojedine rečenice iz udžbenika treba nam rečnik da bismo ih razumeli. Priča se o smanjivanju obimnog gradiva, a knjige su prepune nepovezanih pa i nebitnih lekcija. Dobra je ideja uvođenje školskih policajaca, ali što je ne realizujete do kraja? Procedura za dobijanje stipendije je veoma komplikovana a zbog nedostatka novca gase se školski projekti, đaci ne idu na ekskurzije, talenti se ne razvijaju – nizali su primedbe đaci beogradskih gimnazija, Prve ekonomske, Farmaceutsko-fizioterapeutske i Tehničke škole „Drvo art”.

– Ministarstvo je podelilo 1.000 stipendija materijalno ugroženim učenicima i planiramo da podelimo 2.000 iduće godine. Dobili smo 9.000 zahteva a to ne govori o interesovanju nego o platežnoj nemoći građana – zaključio je Ljajić.

Na pitanje šta bi konkretno Zaštitnik građana učinio da pomogne zlostavljanom detetu Tamara Lukšić-Orlandić kaže da bi zaštitnik preduzeo sve što mu zakon dozvoljava.

– Kontaktirali bismo Centar za socijalni rad opštine u kojoj dete živi, školu, psihologe. Postoji i posebna besplatna telefonska linija namenjena deci. Pozivanjem broja 0800/123-456 mladima na sva pitanja odgovaraju edukovani psiholozi i pedagozi a želimo da ovaj projekat preraste u uslugu koju će redovno koristiti ugroženi mališani – poručuje Lukšić-Orlandić.

Ovo je samo početak Dečje nedelje koja traje do 11. oktobra u organizaciji Prijatelja dece Srbije i Ministarstva rada i socijalne politike.

-------------------------------------

U siromašnim uslovima živi 155.000 dece do 13 godina, a isto toliko na granici besparice. Četiri do šest odsto mališana romske nacionalnosti ne jede redovno, a 20 odsto njih zaostaje u razvoju. Nezanemarljiv je i problem žrtava nasilja u porodici i među vršnjacima, a prijavljeno je više od 3.100 slučajeva