Увек пратим своје срце…

Доскоро је Анат Коен била највећа нада на светској џез сцени, а данас је ова кантауторка, кларинетисткиња и саксофонисткиња, рођена у Израелу, како критичари кажу, глас своје генерације. Три године заредом Коенова осваја признање светске асоцијације џез новинара у категорији кларинетиста, а чувени музички магазин „Даунбит” редовно је сврстава у врх својих годишњих листа у неколико категорија. „Анат Коен је обогатила џез речник”, „Она је музички путник по свету који воли да `закува` ствар”, „Млада, амбициозна, атрактивна – шта ћете више”…само су неки од описа ове џез даме у америчкој штампи.

Свестрана, енергична и мултиталентована Анат Коен једна је од звезда овогодишњег, 25. по реду Београдског џез фестивала. Коенова ће са својим бендом наступити трећег дана овог фестивала, 31. октобра у Задужбини Илије М. Коларца. У интервјуу за „Политику” израелска џез звезда, која већ деценију живи у Њујорку, признаје да је веома узбуђена што први пут долази у српску престоницу.

– Драго ми је што доводим свој бенд, јер су у питању фантастични музичари из Њујорка. Свираћу своју музику, али и музику коју волим и срећна сам што ћу моћи да је представим српској публици.

Присећа се да јој се као детету веома свиђао звук кларинета, а када се уписала на конзерваторијум у родном Тел Авиву предложили су јој да изабере овај инструмент, јер су имали бенд коме је баш био потребан кларинет. Наравно, пристала је. А тенор саксофон је почела да свира, такође, на конзерваторијуму, где је постала и члан биг бенда и диксиленд бенда. Тако се и упознала са џезом и заволела га.

И браћа Анат Коен су музичари, тако да она има, како каже, једну велику музичку породицу.

– Мој старији брат Јувал свира саксофон, а млађи Авишај је трубач. Они су похађали исти конзерваторијум као и ја, и стално смо свирали заједно…Увек ме је инспирисао њихов таленат, страст према музици, а то што су стално били око мене помогло ми је да никад не посумњам у своју одлуку да се бавим музиком.

Анат Коен је чак свирала саксофон и у војном бенду, док је служила, за све жене у Израелу, обавезни војни рок.

– У Израелу, знате, сви морају да служе војску. Имала сам среће да ме изаберу да свирам у биг бенду. Нажалост, нисмо свирали толико џез, више смо изводили израелску поп музику. Али, било је то сјајно искуство за мене.

После школовања у домовини, завршила је и чувени бостонски колеџ Беркли. До музичког усавршавања у Америци дошло је сасвим случајно, јер је, као велики таленат, добила стипендију за Беркли и отиснула се на далек пут.

– Беркли је веома важан за све што сам урадила у свом животу. То је фантастичан колеџ, зато што се тамо музиком бавите 24 сата. Будите се уз музику, дишете музику, живите са музиком и сви око вас су ту из истог разлога – музике. Осим тога, интернационална заједница у Берклију је веома велика, ту су студенти из целог света који у џез уносе елементе својих фолклора, тако да се тамо свира џез са утицајима бразилске, аргентинске, колумбијске…музике. После сусрета са људима из целог света, научила сам да треба да будем отворена према свету, да покушам да разумем различите културе, језике, музику…

Последњих десет година живи у Њујорку. О томе колико је транзиција из Израела у Америку била тешка за њу и како је баш Њујорк одабрала као место за живот, гошћа Београдског џез фестивала каже:

– Колико год да ми је Бостон у почетку деловао велики у односу на Тел Авив, толико ми је и Њујорк био огроман у односу на Бостон. У Бостону је било много студената из Израела, била су ту моја браћа, тако да сам се у том граду осећала пријатно. Добра ствар у целој причи јесте у томе што је доста мојих пријатеља са Берклија, такође, наставило живот у Њујорку. У почетку сам се мало плашила Њујорка, те величине, али онда сам рекла себи: „Ја то могу!” Касније сам схватила колико је фантастичан град, тамо се стално нешто дешава, нон-стоп сте у покрету, људи су невероватно креативни, а које год музике да се сетите, можете је пронаћи овде, уз најбоље музичаре на свету. Ако желите да се усавршавате, Њујорк је идеално место. Тел Авив ми често недостаје, плажа, сунце, храна, наравно родитељи највише, али на срећу, кад год могу ја одем до свог родног града.

Једна је од најсвестранијих џезерки данашњице. Предводи бенд, компонује, аранжира, свира саксофон и кларинет, у својој музици комбинује утицаје модерног и традиционалног џеза, бразилског звука, танга, афро-кубанских стилова, јеврејског фолклора…А све то постиже, како нам у шали каже, зато што никад не спава. Иако иза себе већ има неколико награда и бројне хвалоспеве критичара, то јој не значи много.

– Не осећам да сам посебна. Ја сам само једна од многих који само раде оно што воле. Срећна сам што постоји публика која слуша оно што радим. Лепо је бити признат, али то не мења креативни процес. Уосталом, ко зна шта ћу радити за три године, јер ја увек пратим своје срце и стално учим.