Привреда дотакла рецесионо дно

Српска привреда ових недеља дотиче рецесионо дно и ту ће остати до краја године, а значајнији сигнали опоравка могу се се очекивати тек почетком 2010, под условом да не дође до погоршања на глобалној економској сцени. На тачке преокрета у кратком року указује истраживање о референтним и водећим индикаторима привредне активности које је, на основу методологије ОЕЦД-а, спровео Републички завод за развој и упаковао у „Јесењу анализу привредних кретања“.

Да се математика увек не слаже са перцепцијом и да међу привредницима има више песимизма него у бројкама и економетријским рачуницама, потврђује истраживање о пословној клими ове институције. Према редовној месечној анкети коју Завод спроводи међу двеста привредника још нема ни озбиљнијих назнака побољшања текуће пословне ситуације, али ни оптимизама кад је реч у будућим пословним активностима. Континуирано погоршање оцене пословних прилика илуструје константан пад индикатора пословне климе од средине 2008. Овај показатељ је у другом кварталу ове године забележио најнижу вредност од 2004, када је почело истраживање.

(/slika2)– На основу 80 параметара из монетарног, платнобилансног и реалног сектора и анализе пословне климе дошли смо до прогнозе да је бруто домаћи производ у првом полугодишту ове године пао за 4,7 одсто, док би у другом пад требало да буде блажи – око три процента, што би на годишњем нивоу дало умањење БДП-а од четири процента, колико је прогнозирао и ММФ – објашњава др Едвард Јакопин, директор Републичког завода за развој.

Иначе, у својој редовној јесењој публикацији, Завод излази и са прогнозама осталих макроекономских показатеља за 2009. годину. У најкраћем, осим инфлације и то за девет одсто (у границама циљане), раст ће ове године забележити само пољопривреда – за четири и саобраћај (пре свега захваљујући телекомуникацијама) за 6,5 процената.

(/slika3)– Индустријска производња која је до краја августа опала за чак 16,2 одсто у односу на исти период прошле године, захваљујући ублажавању пада и неким импулсима са тржишта, ову годину би могла да заврши у десетопроцентном минусу. С падом индустријске производње опадала је и продуктивност – за осам месеци за 7,4 одсто (прерађивачка индустрија за 10,6), па се на основу досадашњих кретања процењује да ће годишњи пад бити од три до пет процената. Инвестиција ће бити мање за 20 одсто, извоз ће бити 23, а увоз 34 одсто нижи од прошлогодишњег. На крају ове године у Србији ће бити мање запослених за три одсто и више незапослених за 5,4 процената, а зараде оних који су радили биће 2,5 одсто ниже него у 2008, израчунали су у Заводу за развој.

Међутим, неки негативни трендови запљуснули су српску привредну сцену и пре кризе. Примера ради, све је лошија српска пословна демографија, која је један од структурних индикатора којима се мери напредак ка Европској унији. Или јасније, из године у годину све је мање новооснованих и све више угашених предузећа и радњи. Тако је и однос између „рођених” и „умрлих” фирми све слабији: у 2008. години на свако угашено основана су само два нова предузећа, док је у 2006. на једно затворено било десет отворених.