Privreda dotakla recesiono dno

Srpska privreda ovih nedelja dotiče recesiono dno i tu će ostati do kraja godine, a značajniji signali oporavka mogu se se očekivati tek početkom 2010, pod uslovom da ne dođe do pogoršanja na globalnoj ekonomskoj sceni. Na tačke preokreta u kratkom roku ukazuje istraživanje o referentnim i vodećim indikatorima privredne aktivnosti koje je, na osnovu metodologije OECD-a, sproveo Republički zavod za razvoj i upakovao u „Jesenju analizu privrednih kretanja“.

Da se matematika uvek ne slaže sa percepcijom i da među privrednicima ima više pesimizma nego u brojkama i ekonometrijskim računicama, potvrđuje istraživanje o poslovnoj klimi ove institucije. Prema redovnoj mesečnoj anketi koju Zavod sprovodi među dvesta privrednika još nema ni ozbiljnijih naznaka poboljšanja tekuće poslovne situacije, ali ni optimizama kad je reč u budućim poslovnim aktivnostima. Kontinuirano pogoršanje ocene poslovnih prilika ilustruje konstantan pad indikatora poslovne klime od sredine 2008. Ovaj pokazatelj je u drugom kvartalu ove godine zabeležio najnižu vrednost od 2004, kada je počelo istraživanje.

(/slika2)– Na osnovu 80 parametara iz monetarnog, platnobilansnog i realnog sektora i analize poslovne klime došli smo do prognoze da je bruto domaći proizvod u prvom polugodištu ove godine pao za 4,7 odsto, dok bi u drugom pad trebalo da bude blaži – oko tri procenta, što bi na godišnjem nivou dalo umanjenje BDP-a od četiri procenta, koliko je prognozirao i MMF – objašnjava dr Edvard Jakopin, direktor Republičkog zavoda za razvoj.

Inače, u svojoj redovnoj jesenjoj publikaciji, Zavod izlazi i sa prognozama ostalih makroekonomskih pokazatelja za 2009. godinu. U najkraćem, osim inflacije i to za devet odsto (u granicama ciljane), rast će ove godine zabeležiti samo poljoprivreda – za četiri i saobraćaj (pre svega zahvaljujući telekomunikacijama) za 6,5 procenata.

(/slika3)– Industrijska proizvodnja koja je do kraja avgusta opala za čak 16,2 odsto u odnosu na isti period prošle godine, zahvaljujući ublažavanju pada i nekim impulsima sa tržišta, ovu godinu bi mogla da završi u desetoprocentnom minusu. S padom industrijske proizvodnje opadala je i produktivnost – za osam meseci za 7,4 odsto (prerađivačka industrija za 10,6), pa se na osnovu dosadašnjih kretanja procenjuje da će godišnji pad biti od tri do pet procenata. Investicija će biti manje za 20 odsto, izvoz će biti 23, a uvoz 34 odsto niži od prošlogodišnjeg. Na kraju ove godine u Srbiji će biti manje zaposlenih za tri odsto i više nezaposlenih za 5,4 procenata, a zarade onih koji su radili biće 2,5 odsto niže nego u 2008, izračunali su u Zavodu za razvoj.

Međutim, neki negativni trendovi zapljusnuli su srpsku privrednu scenu i pre krize. Primera radi, sve je lošija srpska poslovna demografija, koja je jedan od strukturnih indikatora kojima se meri napredak ka Evropskoj uniji. Ili jasnije, iz godine u godinu sve je manje novoosnovanih i sve više ugašenih preduzeća i radnji. Tako je i odnos između „rođenih” i „umrlih” firmi sve slabiji: u 2008. godini na svako ugašeno osnovana su samo dva nova preduzeća, dok je u 2006. na jedno zatvoreno bilo deset otvorenih.