Сигурно гласа тек сваки други бирач

Када се 20. јануара отворе бирачка места у Србији, тек сваки други гласач сигурно ће се појавити на њима и гласати на председничким изборима, показују најновија истраживања агенције Стратеџик маркетинг и Центра за слободне изборе и демократију (Цесид), рађена уочи Нове године. Ова иста испитивања, међутим, остављају могућност да ће одзив бирача бити већи, јер ће на изборе изаћи и део оних који су се изјаснили као неодлучни, а којих је, према поменутим анкетама, и до 800.000. Колико њих ће искористити право да бира, ипак, није могуће предвидети, али искуства показују да управо у последњој седмици кампање највише неопредељених доноси одлуку о томе да ли и за кога да гласа. У Цесиду и Стратеџику процењују да ће излазност у првом кругу бити између 2.750.000 и 3.500.000 бирача, што је на нивоу претходних председничких избора, али не и више од одзива на парламентарним изборима 21. јануара 2007. године када је на биралишта изашло нешто више од четири милиона грађана с правом гласа.

Учешће бирача на изборима за шефа државе у Србији било је, од 2000. године, за десетак одсто мање него када су се бирали народни посланици, али се таква појава бележи готово у свим земљама света. Срђан Богосављевић, директор Стратеџик маркетинга, каже да на парламентарне изборе увек излази више људи, јер су у игри све политичке опције, што није увек случај када се бира први човек државе. Он верује да је до 20. јануара могуће подићи излазност још за 300.000 до 400.000 уписаних у бирачки списак, али би кампања морала "битно да се заоштри". На питање да ли је управо одсуство личних оптужби, увреда и афера мотив више за бираче, Богосављевић одговара да то што нема конфронтација у кампањи не изазива велику пажњу бирача и додаје да сукоби одвраћају гласаче од избора само када се одвијају између сличних политичких опција.

– Сукоби оних који не припадају истом политичком корпусу не дестимулишу бираче него кампањи дају мотивишућу жестину. На пример, сукоб кандидата Демократске странке и Српске радикалне странке не би резултирао падом поверења у једне или друге, већ би могао да га ојача. Бирачима сметају оптужбе између странака које су у истој коалицији – сматра Богосављевић.

Иако каже да има примера у свету да негативна кампања мотивише бираче, Марко Благојевић, програмски директор Цесида, наглашава да код нас досад то није био случај и оцењује да је добро што нема увреда и оптужби.

– Кампања за парламентарне изборе 2007. године била је добра школа за партије, јер је била прва у низу "чистих" кампања. Из тог угла посматрано, добро је да су изборни штабови свих кандидата проценили да је једина паметна стратегија водити позитивну кампању, окренуту сопственим потенцијалним бирачима – указује Благојевић додајући да су учестали празници скренули пажњу бирача са изборног оглашавања и да ће, како се дан гласања приближава, мисли грађана све више бити посвећене председничким кандидатима и њиховим политичким ставовима.

Обојица наших саговорника верују да ће, као и приликом претходног бирања председника 2004. године, излазност у другом кругу бити већа него у првом, захваљујући томе што ће се, према истраживањима, имена двојице кандидата, Бориса Тадића и Томислава Николића, извесно наћи на гласачком листићу 3. фебруара. Предвиђања Цесида су да ће тада на биралишта изаћи око 3,3 милиона грађана уписаних у бирачки списак, али Благојевић напомиње да и одзив и резултат другог круга зависе од тога како ће се понашати учесници првог круга избора, односно да ли ће позвати своје бираче да гласају и за кога, што је сада непознато.

Иако у јавности влада уверење да мања излазност више користи кандидату радикала, а већа представнику демократа, као и да су радикалски гласачи дисциплинованији, директор Цесида сматра да такве тврдње нису тачне. У прилог томе наводи да је 2004. године Тадић победио са релативно малом излазношћу. Бирачи СРС-а нису дисциплинованији, оцењује Благојевић, али јесу више мотивисани да искористе право гласа што, како каже, не чуди, јер је то опозициона партија и Николић је опозициони кандидат који жели власт.

Излазност је на председничким изборима у Србији од 2000. године само једном била већа од 50 одсто (29. септембра 2002. гласало је 55,5 одсто уписаних грађана), док је најмањи одзив забележен 16. новембра 2003. године када је гласало само 38,79 одсто бирача. Од септембра 2002. до јуна 2004. године два пута су одржана по два круга избора и два пута само један круг, а све без успеха, јер је био неопходан натполовични одзив да би председник био изабран. Како се бирање не би понављало унедоглед, решење је пронађено у измени закона којом се укида цензус од 50 одсто плус један глас. То решење прихваћено је и у недавно усвојеном новом Закону о избору председника.