Ко одмаже Тадићу

Сједињене Америчке Државе су појачале притисак на Брисел откако је постало јасно да чланице ЕУ не могу да донесу јединствену одлуку о признавању најављеног једностраног проглашења независности Косова и Метохије, па чак ни да се договоре о правној основи која би подржала слање мисије ЕУ на Косово. Ројтерс је јуче јавио да већина земаља ЕУ жели да се са одлуком о слању мисије на Косово сачека до средине фебруара из страха да би преурањени одлазак мисије могао да угрози проевропске струје на предстојећим председничким изборима у Србији. Позивајући се на неименованог дипломату, иста агенција је такође пренела и да високи представник за спољну политику и безбедност Хавијер Солана настоји да одложи расправу о евентуалној независности Косова до општих избора у Шпанији, 9. марта, како не би створио проблеме влади социјалистичког премијера Сапатера. Све то натерало је Вашингтон да агресивније притисне Европљане да не одлажу признање независности.

Кристина Нађ, портпаролка Олија Рена, јуче је рекла да Европска комисија сматра да је резолуција 1244 Савета безбедности УН "довољна основа" за слање мисије ЕУ на Косово. Бечки дневник "Пресе" приметио је јуче да се резолуцијом 1244 генералном секретару УН омогућава преименовање мисије УН у мисију ЕУ, али да се та надлежност јасно односи само на суштинску аутономију унутар Србије.

"Њујорк тајмс" и "Интернешнел хералд трибјун" објавили су јуче да су се САД и Немачка договориле да, након проглашења независности, признају Косово и позову остале европске државе да их следе у тој одлуци. Занимљиво је да оба америчка дневна листа преносе речи европских дипломата да су "САД агресивно притискале ЕУ да ни на недељу дана не одлаже признавање независности Косова".

Да је по том питању постигнут договор између Вашингтона и Брисела на известан начин је потврдио и нови премијер Косова Хашим Тачи када је, преузимајући дужност, рекао: "Ми знамо датум када ће се то (независност) догодити, то знају и наши партнери у Вашингтону и Бриселу, а врло брзо то ће дознати и јавност". Иначе, Тачи је донедавно говорио да ће независност признати "међународна заједница" или "наши амерички пријатељи".

Упркос одлучности Велике Британије, Немачке, Француске и Италије да признају независност Косова, сумњичавост у оправданост такве одлуке Кипра, Грчке, Словачке и Румуније, натерала је Меркелову, како пише "Хералд трибјун", да преузме на себе задатак интензивног лобирања како би ЕУ заузела јединствен став.

Приликом посете министра спољних послова Србије Вука Јеремића Берлину, његов немачки колега Франк-Валтер Штајнмајер није говорио о независности Косова нити евентуалним роковима, него је подржао убрзани пут Србије ка ЕУ. Иако је немачко Министарство спољних послова демантовало да је донета одлука о томе када ће ЕУ признати Косово, то саопштење истог дана као да је дезавуисао помоћник немачког министра спољних послова Гернот Ерлер, који је рекао да његова земља страхује да ће се "створити опасан вакуум, ако ЕУ не предузме брзо кораке у признавању очекиване независности Косова у фебруару".

Ерлер је у среду, у време када је Јеремић био у Берлину, рекао Ројтерсу да Немачка жели да ЕУ постигне договор "о паралелним резолуцијама којима би било признато Косово и одобрено слање стабилизационих снага ЕУ у покрајини чим она прогласи независност".

Ако има истине у речима дописнику Ројтерса из Љубљане, који је у уторак написао да "унутар ЕУ расте притисак да Београд потпише ССП како би се помогло проевропски и реформски оријентисаном председнику Србије Борису Тадићу на предстојећим председничким изборима", онда се поставља питање да ли Немачка у намери да оснажи своју лидерску улогу у ЕУ заборавља на европску осетљивост за предизборне ситуације у Србији и Шпанији. Неке европске дипломате почеле су да страхују да је Вашингтону далеко мање стало до тога како ће се развој ситуације око Косова одразити на изборе у Србији него Бриселу. Један дипломата ЕУ у Београду каже да тврда струја у америчкој администрацији сматра да би победа Томислава Николића била добра за америчке планове око независности Косова, јер би их ослободила свих скрупула према Београду.

Резерве према одлуци о признању Косова све су гласније чак и у државама које су се изјасниле да ће међу првима то учинити. Бечки дневника "Пресе", констатујући да су се аустријски канцелар и шефица дипломатије већ изјаснили о признању независности Косова, констатује да је за ЕУ "трагично што мора да призна једну државу основану на етничким принципима, док сама покушава да изгради мултиетничку конструкцију". Овај лист констатује да је "трагично" што међународна заједница по други пут у вези са Косовом мора да делује на рубовима или чак изван међународног права и подсећа да је 1999. НАТО интервенисао без одобрења СБ УН.

--------------------------------------------------------------------------

Ројтерсово истраживање

У среду је британска агенција Ројтерс објавила, не наводећи ко је спровео, нити ко је наручио истраживање, да би 46 одсто Срба на Косову и Метохији "по сваку цену" напустило покрајину уколико би била проглашена независност. Још 23 одсто анкетираних Срба напустило би Косово ако не би имали "минимум услова за живот". Према наводима Ројтерса, дакле, готово 70 одсто Срба би напустило покрајину.

У четвртак је Министарство за Косово и Метохију, међутим, објавило сасвим другачије статистичке податке. Агенција "Медијана Адрија" током децембра анкетирала је 926 Срба на Косову и Метохији у три округа и Грачаници. Дошли су до података да, уколико буде проглашена независност, 60,8 одсто Срба не би напустило покрајину, док је њих 50 одсто одлучно да домове не би напустили "ни по коју цену". Истраживањем јавног мњења дошло се до податка да би у том случају 55,5 одсто становника Косовскомитровичког округа по сваку цену остало у својим домовима. Тај проценат опада у Косовскопоморавском округу (49,2) и Грачаници (45,5,), док би у Косовском округу остало 38,7 Срба.