Ko odmaže Tadiću

Sjedinjene Američke Države su pojačale pritisak na Brisel otkako je postalo jasno da članice EU ne mogu da donesu jedinstvenu odluku o priznavanju najavljenog jednostranog proglašenja nezavisnosti Kosova i Metohije, pa čak ni da se dogovore o pravnoj osnovi koja bi podržala slanje misije EU na Kosovo. Rojters je juče javio da većina zemalja EU želi da se sa odlukom o slanju misije na Kosovo sačeka do sredine februara iz straha da bi preuranjeni odlazak misije mogao da ugrozi proevropske struje na predstojećim predsedničkim izborima u Srbiji. Pozivajući se na neimenovanog diplomatu, ista agencija je takođe prenela i da visoki predstavnik za spoljnu politiku i bezbednost Havijer Solana nastoji da odloži raspravu o eventualnoj nezavisnosti Kosova do opštih izbora u Španiji, 9. marta, kako ne bi stvorio probleme vladi socijalističkog premijera Sapatera. Sve to nateralo je Vašington da agresivnije pritisne Evropljane da ne odlažu priznanje nezavisnosti.

Kristina Nađ, portparolka Olija Rena, juče je rekla da Evropska komisija smatra da je rezolucija 1244 Saveta bezbednosti UN "dovoljna osnova" za slanje misije EU na Kosovo. Bečki dnevnik "Prese" primetio je juče da se rezolucijom 1244 generalnom sekretaru UN omogućava preimenovanje misije UN u misiju EU, ali da se ta nadležnost jasno odnosi samo na suštinsku autonomiju unutar Srbije.

"Njujork tajms" i "Internešnel herald tribjun" objavili su juče da su se SAD i Nemačka dogovorile da, nakon proglašenja nezavisnosti, priznaju Kosovo i pozovu ostale evropske države da ih slede u toj odluci. Zanimljivo je da oba američka dnevna lista prenose reči evropskih diplomata da su "SAD agresivno pritiskale EU da ni na nedelju dana ne odlaže priznavanje nezavisnosti Kosova".

Da je po tom pitanju postignut dogovor između Vašingtona i Brisela na izvestan način je potvrdio i novi premijer Kosova Hašim Tači kada je, preuzimajući dužnost, rekao: "Mi znamo datum kada će se to (nezavisnost) dogoditi, to znaju i naši partneri u Vašingtonu i Briselu, a vrlo brzo to će doznati i javnost". Inače, Tači je donedavno govorio da će nezavisnost priznati "međunarodna zajednica" ili "naši američki prijatelji".

Uprkos odlučnosti Velike Britanije, Nemačke, Francuske i Italije da priznaju nezavisnost Kosova, sumnjičavost u opravdanost takve odluke Kipra, Grčke, Slovačke i Rumunije, naterala je Merkelovu, kako piše "Herald tribjun", da preuzme na sebe zadatak intenzivnog lobiranja kako bi EU zauzela jedinstven stav.

Prilikom posete ministra spoljnih poslova Srbije Vuka Jeremića Berlinu, njegov nemački kolega Frank-Valter Štajnmajer nije govorio o nezavisnosti Kosova niti eventualnim rokovima, nego je podržao ubrzani put Srbije ka EU. Iako je nemačko Ministarstvo spoljnih poslova demantovalo da je doneta odluka o tome kada će EU priznati Kosovo, to saopštenje istog dana kao da je dezavuisao pomoćnik nemačkog ministra spoljnih poslova Gernot Erler, koji je rekao da njegova zemlja strahuje da će se "stvoriti opasan vakuum, ako EU ne preduzme brzo korake u priznavanju očekivane nezavisnosti Kosova u februaru".

Erler je u sredu, u vreme kada je Jeremić bio u Berlinu, rekao Rojtersu da Nemačka želi da EU postigne dogovor "o paralelnim rezolucijama kojima bi bilo priznato Kosovo i odobreno slanje stabilizacionih snaga EU u pokrajini čim ona proglasi nezavisnost".

Ako ima istine u rečima dopisniku Rojtersa iz Ljubljane, koji je u utorak napisao da "unutar EU raste pritisak da Beograd potpiše SSP kako bi se pomoglo proevropski i reformski orijentisanom predsedniku Srbije Borisu Tadiću na predstojećim predsedničkim izborima", onda se postavlja pitanje da li Nemačka u nameri da osnaži svoju lidersku ulogu u EU zaboravlja na evropsku osetljivost za predizborne situacije u Srbiji i Španiji. Neke evropske diplomate počele su da strahuju da je Vašingtonu daleko manje stalo do toga kako će se razvoj situacije oko Kosova odraziti na izbore u Srbiji nego Briselu. Jedan diplomata EU u Beogradu kaže da tvrda struja u američkoj administraciji smatra da bi pobeda Tomislava Nikolića bila dobra za američke planove oko nezavisnosti Kosova, jer bi ih oslobodila svih skrupula prema Beogradu.

Rezerve prema odluci o priznanju Kosova sve su glasnije čak i u državama koje su se izjasnile da će među prvima to učiniti. Bečki dnevnika "Prese", konstatujući da su se austrijski kancelar i šefica diplomatije već izjasnili o priznanju nezavisnosti Kosova, konstatuje da je za EU "tragično što mora da prizna jednu državu osnovanu na etničkim principima, dok sama pokušava da izgradi multietničku konstrukciju". Ovaj list konstatuje da je "tragično" što međunarodna zajednica po drugi put u vezi sa Kosovom mora da deluje na rubovima ili čak izvan međunarodnog prava i podseća da je 1999. NATO intervenisao bez odobrenja SB UN.

--------------------------------------------------------------------------

Rojtersovo istraživanje

U sredu je britanska agencija Rojters objavila, ne navodeći ko je sproveo, niti ko je naručio istraživanje, da bi 46 odsto Srba na Kosovu i Metohiji "po svaku cenu" napustilo pokrajinu ukoliko bi bila proglašena nezavisnost. Još 23 odsto anketiranih Srba napustilo bi Kosovo ako ne bi imali "minimum uslova za život". Prema navodima Rojtersa, dakle, gotovo 70 odsto Srba bi napustilo pokrajinu.

U četvrtak je Ministarstvo za Kosovo i Metohiju, međutim, objavilo sasvim drugačije statističke podatke. Agencija "Medijana Adrija" tokom decembra anketirala je 926 Srba na Kosovu i Metohiji u tri okruga i Gračanici. Došli su do podataka da, ukoliko bude proglašena nezavisnost, 60,8 odsto Srba ne bi napustilo pokrajinu, dok je njih 50 odsto odlučno da domove ne bi napustili "ni po koju cenu". Istraživanjem javnog mnjenja došlo se do podatka da bi u tom slučaju 55,5 odsto stanovnika Kosovskomitrovičkog okruga po svaku cenu ostalo u svojim domovima. Taj procenat opada u Kosovskopomoravskom okrugu (49,2) i Gračanici (45,5,), dok bi u Kosovskom okrugu ostalo 38,7 Srba.