Нови стари кандидати

Када су пре три дана јавности предочена имена кандидата за нове редовне и дописне чланове Српске академије наука и уметности, предизборна грозница у овој установи достигла је зенит. Изборна скупштина на којој ће академици донети коначну одлуку о томе ко ће им се придружити у друштву одабраних биће, да подсетимо, одржана 5. новембра.

Међу 84 предложена имена, од којих 23 за редовне, а 61 за дописне чланове, више од трећине кандидата се не налази први пут у трци за улазак у Академију.

Апсолутни рекордер у том погледу је Милан Димитријевић, бивши савезни министар за науку, технологију и развој, коме је ово већ пети покушај да постане дописни члан Академије. На изборима 2000. и 2003. године Димитријевић, који је стручњак за астрофизику, на изборима се нашао као кандидат са подршком Одељења за математику, физику и гео-науке, али су му за позитиван исход оба пута недостајала три гласа. Овога пута Димитријевић није добио подршку одељења јер су, како је објаснио секретар Зоран Максимовић, академици одлучили да је боље да се у њиховом друштву нађе физичар, а не астрофизичар.

Технолог Миленко Плавшић по трећи пут се налази у игри за дописног члана и до сада ниједном није добио подршку Одељења хемијских и биолошких наука. Овог пута, ипак, за њега се заузела академик Паула Путанов, која се у завршном делу конференције, одржане пре три дана, обратила својим  колегама наводећи како је срамота да му одељење опет не пружи подршку, упркос изузетним референцама које Плавшић има. Паула Путанов је овај пример искористила да укаже на недостатке изборног процеса који, према њеној оцени, омогућава унапређивање појединаца са слабијим научним ауторитетом, на уштрб оних који би могли више допринети Академији и друштву.

Један од оних који најдуже чекају на унапређење у Академији јесте дописни члан Војислав Становчић, који је тај статус стекао још 1988. године. Ипак, када је на прошлим изборима кандидован за редовног члана Одељење друштвених наука му је ускратило подршку. Овог пута је ситуација другачија, па Становчић може рачунати на залеђину свог одељења.

Подршка матичног одељења није много помогла дописном члану Душану Ковачевићу када се пре шест година суочавао са академицима на изборној скупштини. Наиме, иако је чувени драмски писац тада имао потпору колега из Одељења језика и књижевности, није успео да добије потребну већину како би стекао статус редовног члана. Ковачевић ће сада по други пут окушати своју срећу на изборима, будући да је у време претходних обављао функцију амбасадора Србије и Црне Горе у Португалу.

И писац Горан Петровић већ познаје процедуру с обзиром на то да је учествовао на изборима и претходна два пута, оба пута уз подршку одељења. Ипак, Петровић још увек не може да се похвали титулом дописног члана Академије јер је, како се прича, већина академика сматрала да је био премлад за то звање.

Да подсетимо, изборна скупштина Српске академије наука и уметности одржава се на сваке три године. Ове године кандидатима ће бити потребно најмање 65 гласова од укупно 128 академика како би стекли звање за које су предложени. Подршка одељења је формална (стиче се двотрећинском већином на изборним седницама одељења), али ипак може имати значајну улогу приликом одлучивања академика чије ће име заокружити на изборним листићима.

--------------------------------------------------

Опет на изборним листићима

Међу онима чија се имена не налазе први пут на изборним листићима у Академији су и: Миро Вуксановић, Слободан Грубачић, Рајко Петров Ного, Јанош Бањаи, Димитрије Калезић, Миклош Биро, Михаило Војводић, Милан Станојев, Бранко Миљуш, Реља Костић, Зоран Кнежевић, Милан Судар, Миљко Сатарић, Драгослав Петровић, Љубомир Ћирић, Славко Ментус, Павле Премовић, Милош Којић, Душица Лечић-Тошевски, Небојша Радуновић, Предраг Ђорђевић, Марко Бумбаширевић, Зоран Кривокапић, Александар Љубић, Павле Миленковић и Томислав Ђокић.

С. Кораћ