БиХ мора да стане на своје ноге

Од нашег сталног дописника
Бањалука, 8. октобра – Испуњавање услова за затварање Канцеларије високог представника међународне заједнице у Босни и Херцеговини биће централна тема на састанку лидера босанскохерцеговачких партија, који ће се сутра одржати у бази НАТО-а у Бутмиру код Сарајева. Ову информацију добили смо од потпредседника Партије демократског прогреса Слободана Наградића. Покровитељи и организатор састанка у Бутмиру су Европска унија и Сједињене Америчке Државе.

„Нисам видео документе који ће нам бити предочени у Бутмиру. Али, на основу незваничних разговора са међународним званичницима и оног што је ’процурило’ у јавност, уверен сам да ће акценат бити на испуњавању преостала два услова за затварање Канцеларије високог представника – попис становништва и расподелу државне имовине“, казао је Наградић.

(/slika2)Да он није далеко од истине, потврђује и изјава високог представника Валентина Инцка, који је Ројтерсу јуче рекао: „БиХ се мора припремити да стане на своје ноге“, односно да се „реши штака“. Он је додао да „ће ове седмице, вероватно, почети примена мера ка окончању њеног статуса међународног протектората“.

Наградић каже да ће се разговарати и променама Устава БиХ. „Предложиће се укидање Председништва БиХ, а уместо тога бирао би се председника државе. Друга варијанта је да се бира председник и два потпредседника који би се ротирали сваких 16 месеци. Тражиће се проширивање Савета министара и његово прерастање у класичну владу, са јаким овлашћењима премијера“, додао је наш саговорник.

„Могуће је да се отвори и расправа о укидању или редуковању принципа ентитететског гласања у Представничком дому, као и редефинисање националног интереса. Ако се тај предлог прихвати, Дом народа се не би убудуће изјашњавао о свим већ само о оним законима којима се штите национални интереси Срба, Бошњака и Хрвата“, навео је Слободан Наградић.

„Све партије из Републике Српске чврсто заступају став да ниједна промена не може да буде на рачун њеног уставноправног положаја. Поготово, када је реч о ентитетском гласању, који штити Републику Српску од прегласавања у Представничком дому, у којем Бошњаци имају 22 од 42 посланика“, изричит је Наградић.

(/slika3)Бошњачке партије ће доћи у Бутмир са сасвим другачијим ставовима. Председништво Странке за БиХ је саопштило да ће инсистирати на укидању ентитетског гласања и оценило да је оно главна сметња за функционисање институција БиХ. Социјалдемократска партија БиХ Златка Лагумџије је као главног кривца за стање у БиХ означила премијера Републике Српске Милорада Додика и навела да ће тражити или да он промени своју политику или да буде склоњен са политичке сцене.

Главни одбор Странке демократске акције саопштио је данас да су основни узроци кризе у БиХ представници Републике Српске који су против свих реформи и политика „максималистичких и нереалних захтева, односно политика сто одсто“. Из ове формулације није тешко закључити да је други узрочник кризе Странка за БиХ. СДА је указала и на незадовољство Хрвата двоентитетским уређењем и на њихова настојања да се изборе за ентитет са хрватском већином. СДА је против затварања Канцеларије високог представника док се не промени Устав БиХ и не обезбеди њен несметан пут према евроатлантским интеграцијама и интеграцији у НАТО. СДА сматра да у бутмирским разговорима не треба да буде „ни победника, ни побеђених“. Председник СДА Сулејман Тихић је позвао политичке представнике Срба, Хрвата и осталих на дијалог и компромис.

Ставове пет хрватски странака саопштио је председник Хрватске демократске заједнице БиХ Драган Човић. И он је рекао да ће се највише говорити о попису становништва и расподели државне имовине. „Постоји назнака да би се можда могло разговарати и о Уставу БиХ. Наш став је да основа за расправу о овом питању треба да буде ’Крешевска декларација’, коју су потписале водеће хрватске странке“, рекао је Драган Човић и оценио да тренутна политичка атмосфера не омогућава разговоре о темељитијим уставним реформама. Крешевском декларацијом хрватске странке траже успоставу ентитета у којем би хрватски народ био већина.

Боро Марић

-----------------------------------------------------------

Учесници

На састанак са шефом шведске дипломатије Карлом Билтом, замеником државног секретара Америке Џејмсом Стајнбергом, комесаром за проширење Европске уније Олијем Реном, високим представником Валентином Инцком и, највероватније, његовим претходником Мирославом Лајчаком, као и амбасадорима западних држава, позвано је осам странака. То су Савез независних социјалдемократа, Партија демократског прогреса и Демократска партије из Републике Српске, затим Хрватска демократска заједница БиХ и Хрватска демократска заједница 1990, Странка демократске акције, Странка за БиХ и Социјалдемократска партија БиХ. Председник Демократске партије Драган Чавић је остао при ставу да неће ићи у Бутмир.

У Бутмир нису позване Србија и Хрватска, иако су оне потписнице и гаранти Дејтонског споразума. Није позван ни представник Руске Федерације, вероватно због тога што она није чланица Европске уније и НАТО-а.

----------------------------------------------------------------

Билт и Стајнберг: БиХ нема пуни суверенитет

Од нашег сталног дописника
Бањалука, 8. октобра –Земља која нема пуни суверенитет не може да буде веродостојан кандидат за чланство у Европској унији, навели су у заједничком, отвореном, писму грађанима Босне и Херцеговине заменик државног секретара Америке Џејмс Стајнберг и министар иностраних послова Шведске Карл Билт.

У писму које је америчка амбасада у Сарајеву доставила медијима, они подсећају и на речи комесара за проширење Европске уније Олија Рена. Он је недавно рекао да је трансформација Канцеларије високог представника међународне заједнице у БиХ (ОХР) у канцеларију специјалног представника Европске уније неопходан корак који БиХ мора направити у процесу европских интеграција.

„Треба да се суочимо с кључним питањима, а то су: испуњење пет циљева и два услова које је поставио Савет за провођење мира да би дошло до затварања Канцеларије високог представника у БиХ и њене трансформације у канцеларију специјалног представника ЕУ, као и спровођења уставних реформи да би се побољшала функционалност и ефикасност структура власти”, наводе Билт и Стајнберг.

Они кажу да „неће бити лако постићи договор о потребним реформама”. Ипак, Билт и Стајнберг верују да ће политички лидери из БиХ увидети „страшне дугорочне последице свог неделовања”. На крају писма, они су истакли да су организовали састанак у Бутмиру, јер желе да БиХ изађе из „политичке пат позиције”.

Б. Марић