BiH mora da stane na svoje noge

Od našeg stalnog dopisnika
Banjaluka, 8. oktobra – Ispunjavanje uslova za zatvaranje Kancelarije visokog predstavnika međunarodne zajednice u Bosni i Hercegovini biće centralna tema na sastanku lidera bosanskohercegovačkih partija, koji će se sutra održati u bazi NATO-a u Butmiru kod Sarajeva. Ovu informaciju dobili smo od potpredsednika Partije demokratskog progresa Slobodana Nagradića. Pokrovitelji i organizator sastanka u Butmiru su Evropska unija i Sjedinjene Američke Države.

„Nisam video dokumente koji će nam biti predočeni u Butmiru. Ali, na osnovu nezvaničnih razgovora sa međunarodnim zvaničnicima i onog što je ’procurilo’ u javnost, uveren sam da će akcenat biti na ispunjavanju preostala dva uslova za zatvaranje Kancelarije visokog predstavnika – popis stanovništva i raspodelu državne imovine“, kazao je Nagradić.

(/slika2)Da on nije daleko od istine, potvrđuje i izjava visokog predstavnika Valentina Incka, koji je Rojtersu juče rekao: „BiH se mora pripremiti da stane na svoje noge“, odnosno da se „reši štaka“. On je dodao da „će ove sedmice, verovatno, početi primena mera ka okončanju njenog statusa međunarodnog protektorata“.

Nagradić kaže da će se razgovarati i promenama Ustava BiH. „Predložiće se ukidanje Predsedništva BiH, a umesto toga birao bi se predsednika države. Druga varijanta je da se bira predsednik i dva potpredsednika koji bi se rotirali svakih 16 meseci. Tražiće se proširivanje Saveta ministara i njegovo prerastanje u klasičnu vladu, sa jakim ovlašćenjima premijera“, dodao je naš sagovornik.

„Moguće je da se otvori i rasprava o ukidanju ili redukovanju principa entitetetskog glasanja u Predstavničkom domu, kao i redefinisanje nacionalnog interesa. Ako se taj predlog prihvati, Dom naroda se ne bi ubuduće izjašnjavao o svim već samo o onim zakonima kojima se štite nacionalni interesi Srba, Bošnjaka i Hrvata“, naveo je Slobodan Nagradić.

„Sve partije iz Republike Srpske čvrsto zastupaju stav da nijedna promena ne može da bude na račun njenog ustavnopravnog položaja. Pogotovo, kada je reč o entitetskom glasanju, koji štiti Republiku Srpsku od preglasavanja u Predstavničkom domu, u kojem Bošnjaci imaju 22 od 42 poslanika“, izričit je Nagradić.

(/slika3)Bošnjačke partije će doći u Butmir sa sasvim drugačijim stavovima. Predsedništvo Stranke za BiH je saopštilo da će insistirati na ukidanju entitetskog glasanja i ocenilo da je ono glavna smetnja za funkcionisanje institucija BiH. Socijaldemokratska partija BiH Zlatka Lagumdžije je kao glavnog krivca za stanje u BiH označila premijera Republike Srpske Milorada Dodika i navela da će tražiti ili da on promeni svoju politiku ili da bude sklonjen sa političke scene.

Glavni odbor Stranke demokratske akcije saopštio je danas da su osnovni uzroci krize u BiH predstavnici Republike Srpske koji su protiv svih reformi i politika „maksimalističkih i nerealnih zahteva, odnosno politika sto odsto“. Iz ove formulacije nije teško zaključiti da je drugi uzročnik krize Stranka za BiH. SDA je ukazala i na nezadovoljstvo Hrvata dvoentitetskim uređenjem i na njihova nastojanja da se izbore za entitet sa hrvatskom većinom. SDA je protiv zatvaranja Kancelarije visokog predstavnika dok se ne promeni Ustav BiH i ne obezbedi njen nesmetan put prema evroatlantskim integracijama i integraciji u NATO. SDA smatra da u butmirskim razgovorima ne treba da bude „ni pobednika, ni pobeđenih“. Predsednik SDA Sulejman Tihić je pozvao političke predstavnike Srba, Hrvata i ostalih na dijalog i kompromis.

Stavove pet hrvatski stranaka saopštio je predsednik Hrvatske demokratske zajednice BiH Dragan Čović. I on je rekao da će se najviše govoriti o popisu stanovništva i raspodeli državne imovine. „Postoji naznaka da bi se možda moglo razgovarati i o Ustavu BiH. Naš stav je da osnova za raspravu o ovom pitanju treba da bude ’Kreševska deklaracija’, koju su potpisale vodeće hrvatske stranke“, rekao je Dragan Čović i ocenio da trenutna politička atmosfera ne omogućava razgovore o temeljitijim ustavnim reformama. Kreševskom deklaracijom hrvatske stranke traže uspostavu entiteta u kojem bi hrvatski narod bio većina.

Boro Marić

-----------------------------------------------------------

Učesnici

Na sastanak sa šefom švedske diplomatije Karlom Biltom, zamenikom državnog sekretara Amerike Džejmsom Stajnbergom, komesarom za proširenje Evropske unije Olijem Renom, visokim predstavnikom Valentinom Inckom i, najverovatnije, njegovim prethodnikom Miroslavom Lajčakom, kao i ambasadorima zapadnih država, pozvano je osam stranaka. To su Savez nezavisnih socijaldemokrata, Partija demokratskog progresa i Demokratska partije iz Republike Srpske, zatim Hrvatska demokratska zajednica BiH i Hrvatska demokratska zajednica 1990, Stranka demokratske akcije, Stranka za BiH i Socijaldemokratska partija BiH. Predsednik Demokratske partije Dragan Čavić je ostao pri stavu da neće ići u Butmir.

U Butmir nisu pozvane Srbija i Hrvatska, iako su one potpisnice i garanti Dejtonskog sporazuma. Nije pozvan ni predstavnik Ruske Federacije, verovatno zbog toga što ona nije članica Evropske unije i NATO-a.

----------------------------------------------------------------

Bilt i Stajnberg: BiH nema puni suverenitet

Od našeg stalnog dopisnika
Banjaluka, 8. oktobra –Zemlja koja nema puni suverenitet ne može da bude verodostojan kandidat za članstvo u Evropskoj uniji, naveli su u zajedničkom, otvorenom, pismu građanima Bosne i Hercegovine zamenik državnog sekretara Amerike Džejms Stajnberg i ministar inostranih poslova Švedske Karl Bilt.

U pismu koje je američka ambasada u Sarajevu dostavila medijima, oni podsećaju i na reči komesara za proširenje Evropske unije Olija Rena. On je nedavno rekao da je transformacija Kancelarije visokog predstavnika međunarodne zajednice u BiH (OHR) u kancelariju specijalnog predstavnika Evropske unije neophodan korak koji BiH mora napraviti u procesu evropskih integracija.

„Treba da se suočimo s ključnim pitanjima, a to su: ispunjenje pet ciljeva i dva uslova koje je postavio Savet za provođenje mira da bi došlo do zatvaranja Kancelarije visokog predstavnika u BiH i njene transformacije u kancelariju specijalnog predstavnika EU, kao i sprovođenja ustavnih reformi da bi se poboljšala funkcionalnost i efikasnost struktura vlasti”, navode Bilt i Stajnberg.

Oni kažu da „neće biti lako postići dogovor o potrebnim reformama”. Ipak, Bilt i Stajnberg veruju da će politički lideri iz BiH uvideti „strašne dugoročne posledice svog nedelovanja”. Na kraju pisma, oni su istakli da su organizovali sastanak u Butmiru, jer žele da BiH izađe iz „političke pat pozicije”.

B. Marić