Матурант аутор химне Чукарице

"И на мирисном цвету пчела и у широкој крошњи птица и први корак и песма весела. Све се то зове Чукарица." Ово су стихови химне београдске општине Чукарица коју је написала Јелена Ивковић, одлична ученица Основне школе "Бановић Страхиња". – Био је општински књижевни конкурс. Моја песма "Чукарица" је победила. Потом је написана музика за њу и проглашена је химном општине. Ушла је и у књигу "Чукарица се воли од прве пелене" у којој се налазе све победничке песме на општинским конкурсима од 2002. године. И књига је заправо "крштена" по једном стиху из моје песме – прича Јелена која упоредо похађа и нижу музичку и редовну основну школу. Она је заправо двоструки "мали матурант". – Ове школске године завршавам и нижу музичку и основну школу и то убрзано. У једној години полажем два разреда, седми и осми. У овом првом полугођу положила сам седми разред, а у наредном, другом полугодишту "одрадићу" осми разред. На почетку године сам месец дана похађала наставу седмог разреда. Претпостављам да ћу по истом принципу дати и осми разред. Месец дана ћу похађати часове, а потом ћу давати испите. На овај убрзани курс сам се одлучила јер бих хтела да се следеће године упишем у музичку гимназију – објашњава Јелена која у музичкој школи "Станковић" учи клавир и, наравно, солфеђо, теорију и хор.

Учествовала је на многим међународним и домаћим такмичењима и фестивалима и освајала прва, друга и трећа места. Сада се спрема за међународно надметање у Паризу које треба да се одржи следеће године.

Прву награду је ова ученица освојила и на "Смотри ћириличке писмености" у Тителу. Осим музике, писања и читања, интересују је и историја, математика, физика: "Блиске су ми некако природне науке. А историју сам заволела вероватно највише захваљујући професорки Дивни Димитријевић. Када она предаје чини ми се да се налазим у времену о коме прича".

Јелена је до сада имала све петице. Нада се да ће тако бити и убудуће. Желела би да освоји Вукову диплому.

– То би ми много значило. Можда диплома отвара нека врата или не отвара ниједна. Мени је свеједно. Мени лично је та диплома битна – каже наша сабеседница.

Жели она и да путује и упознаје друге људе, обичаје, културе. И да успоставља нова пријатељства. До сада је, ако се не рачуна Црна Гора, у иностранству била само једанпут. Овога лета је дванаест дана провела у Чешкој и то у музичком кампу уприличеном у Хорни Јелени, варошици удаљеној два сата вожње од Прага.

– Било је прелепо. Девојчице и дечаци млађи од 15 година били су смештени у две зграде и то тако што су у једној биле девојчице, а у другој дечаци. Старији од нас, дакле они преко 15 година били су смештени по бунгаловима. А свуда око нас је била шума. Било је око 200 полазника. Сваког дана смо ишли на часове у музичку школу. Имали смо по шест часова дневно. И сваке вечери су се одржавали концерти на којима смо учествовали и ми ђаци и наши професори – прича Јелена.

Ова надарена ученица, иначе, воли да плива. Лети иде на базене. У слободне време и трчи и то око Аде Циганлије која је удаљена пет минута хода од њене куће. Зими се сличуга. А све време сања о томе да студира у Русији. Чула је да су руске уметничке школе одличне. И нада се да ће тај сан остварити. Велику подршку има у својој породици, старијем брату Милошу, мајци Гордани и оцу Слободану, мада нико од њих није из уметничког света. Отац је саобраћајни инжењер, мајка инокореспондент, а брат похађа Тринаесту београдску гимназију.