Maturant autor himne Čukarice

"I na mirisnom cvetu pčela i u širokoj krošnji ptica i prvi korak i pesma vesela. Sve se to zove Čukarica." Ovo su stihovi himne beogradske opštine Čukarica koju je napisala Jelena Ivković, odlična učenica Osnovne škole "Banović Strahinja". – Bio je opštinski književni konkurs. Moja pesma "Čukarica" je pobedila. Potom je napisana muzika za nju i proglašena je himnom opštine. Ušla je i u knjigu "Čukarica se voli od prve pelene" u kojoj se nalaze sve pobedničke pesme na opštinskim konkursima od 2002. godine. I knjiga je zapravo "krštena" po jednom stihu iz moje pesme – priča Jelena koja uporedo pohađa i nižu muzičku i redovnu osnovnu školu. Ona je zapravo dvostruki "mali maturant". – Ove školske godine završavam i nižu muzičku i osnovnu školu i to ubrzano. U jednoj godini polažem dva razreda, sedmi i osmi. U ovom prvom polugođu položila sam sedmi razred, a u narednom, drugom polugodištu "odradiću" osmi razred. Na početku godine sam mesec dana pohađala nastavu sedmog razreda. Pretpostavljam da ću po istom principu dati i osmi razred. Mesec dana ću pohađati časove, a potom ću davati ispite. Na ovaj ubrzani kurs sam se odlučila jer bih htela da se sledeće godine upišem u muzičku gimnaziju – objašnjava Jelena koja u muzičkoj školi "Stanković" uči klavir i, naravno, solfeđo, teoriju i hor.

Učestvovala je na mnogim međunarodnim i domaćim takmičenjima i festivalima i osvajala prva, druga i treća mesta. Sada se sprema za međunarodno nadmetanje u Parizu koje treba da se održi sledeće godine.

Prvu nagradu je ova učenica osvojila i na "Smotri ćiriličke pismenosti" u Titelu. Osim muzike, pisanja i čitanja, interesuju je i istorija, matematika, fizika: "Bliske su mi nekako prirodne nauke. A istoriju sam zavolela verovatno najviše zahvaljujući profesorki Divni Dimitrijević. Kada ona predaje čini mi se da se nalazim u vremenu o kome priča".

Jelena je do sada imala sve petice. Nada se da će tako biti i ubuduće. Želela bi da osvoji Vukovu diplomu.

– To bi mi mnogo značilo. Možda diploma otvara neka vrata ili ne otvara nijedna. Meni je svejedno. Meni lično je ta diploma bitna – kaže naša sabesednica.

Želi ona i da putuje i upoznaje druge ljude, običaje, kulture. I da uspostavlja nova prijateljstva. Do sada je, ako se ne računa Crna Gora, u inostranstvu bila samo jedanput. Ovoga leta je dvanaest dana provela u Češkoj i to u muzičkom kampu upriličenom u Horni Jeleni, varošici udaljenoj dva sata vožnje od Praga.

– Bilo je prelepo. Devojčice i dečaci mlađi od 15 godina bili su smešteni u dve zgrade i to tako što su u jednoj bile devojčice, a u drugoj dečaci. Stariji od nas, dakle oni preko 15 godina bili su smešteni po bungalovima. A svuda oko nas je bila šuma. Bilo je oko 200 polaznika. Svakog dana smo išli na časove u muzičku školu. Imali smo po šest časova dnevno. I svake večeri su se održavali koncerti na kojima smo učestvovali i mi đaci i naši profesori – priča Jelena.

Ova nadarena učenica, inače, voli da pliva. Leti ide na bazene. U slobodne vreme i trči i to oko Ade Ciganlije koja je udaljena pet minuta hoda od njene kuće. Zimi se sličuga. A sve vreme sanja o tome da studira u Rusiji. Čula je da su ruske umetničke škole odlične. I nada se da će taj san ostvariti. Veliku podršku ima u svojoj porodici, starijem bratu Milošu, majci Gordani i ocu Slobodanu, mada niko od njih nije iz umetničkog sveta. Otac je saobraćajni inženjer, majka inokorespondent, a brat pohađa Trinaestu beogradsku gimnaziju.