Шкорпиони: претеће срце таме

Књига Јасмине Тешановић „Шкорпиони – дизајн злочина“ (V. B. Z. Београд, Загреб, Сарајево, 2009), дневник је са суђења 2006. и 2007. у Специјалном суду за ратне злочине, за убиство шест цивила током рата у Босни и Херцеговини, петорици чланова, међу којима и главнокомандујућем паравојне формације „Шкорпиони“, за коју су на суђењу поједини официри ЈНА тврдили да није паравојна. Да подсетимо, пошто је, пре четири године, на телевизији Б92 приказан, тада десет година стар, снимак убиства шесторице Бошњака, од којих су двојица малолетни, подигнута је оптужница против петорице припадника поменуте (пара)војне формације који се јасно виде на снимку.

„Шкорпиони – дизајн злочина“, потресно је сведочанство не само о ужасном, хладнокрвно извршеном неделу него и о идеолошкој подлози која извршиоце лишава осећања кривице. Спектар изговора који седативно делују на моралну свест широк је: од оног да су посреди само војници који беспоговорно извршавају наређења надређених јер би у супротном изазвали хаос у субординацији без које нема успешног ратовања, до тога да су посреди хероји који су својој индивидуалној савести претпоставили колективну част отаџбине.

„Нисам гледао у људе, гледао сам у непријатеља“, каже један од убица. „Они своју кривицу називају патриотизмом“, каже Јасмина Тешановић.

Ко је овима и њима сличним пружио могућност (и дао право) да се као злочинци осећају херојима? Зашто, уместо стида, осећају понос?

Своје недело, они доживљавају као жртву. На олтар отаџбине, која је то од њих захтевала, жртвовали су, заправо, своје савести, себе као морална бића. У светлу злочиначке политике, у стопу праћене неморалом јавног мњења, којој су реципрочно служили деведесетих година двадесетог века, њихово зло дело истакло их је као патриоте.

Отаџбина је умела да их награди и да их тиме учврсти у уверењу да су учинили нешто доиста велико и посебно. Убијали су, најзад, зарад циља који, подразумевајући губитке других, обезбеђује пробитак. Десет година после злочина ове су убице живеле као угледни и добростојећи грађани – све док се није открио снимак којим су заправо хтели да документују свој патриотски чин. Они који их оптужују протуве су што продају част отаџбине за коју ваља гинути и, више од тога, убијати. „Исте речи које су биле мантра за убијање, сада су мантра за част“, увиђа ауторка књиге „Шкорпиони – дизајн злочина“.  

И на оптуженичкој клупи, „Шкорпиони“ имају настављаче свог патриотског дела. Само два дана после изрицања пресуде, извршен је, пуким случајем неуспео, атентат на новинара Дејана Анастасијевића. Шкорпиони, они који нису подвргнути судском процесу, објавили су да немају ништа са овим покушајем убиства. Онај ко је био мета каже да нема разлога да им овог пута не верује на реч. Међутим, онај ко је поставио бомбе на прозор спаваће собе у стану породице Анастасијевић, а чији идентитет до дана данашњег није утврђен – за своје је дело добио импулс из истог оног срца таме што је напајало и радње за које су поједини припадници „Шкорпиона“ осуђени.      Све пресуде изречене у Специјалном суду за ратне злочине односе се искључиво на починиоце; ниједна не допире до неког наредбодаваца из сенке. Треба тим чињеницама погледати у очи!

Све док то српско срце таме, „политичко-полицијско подземље које је без већих проблема преживело и 5. октобар и ’Сабљу’“, како каже Дејан Анастасијевић, не буде изгубило моћ, неће бити оне неопходне ведрине без које патриотизам представља патолошки облик емоција.

Србија је као држава у другој половини осамдесетих и током целе деценије деведесетих година прошлог века патриотизмом проглашава ноторну психијатријску чињеницу. Утицај овог разорног наслеђа осећаћемо све док национална историја не обелодани све злочине почињене у име нације и док то не постану чињенице у уџбеницима. За државу, друштво и нацију који се поносе онима што су срамота за њих, напросто, нема будућности!

Патриотизам се огледа у тежњи за задовољством да се живи у држави која боље од других чува слободу и достојанство не само својих грађана, него и свих оних који се, попут Бриса Татона, у њој налазе а нису њени држављани.