Лоша сарадња ЕУ и НАТО

Од нашег специјалног извештача
Монс – Чињеница да се изнад улаза у главно здање седишта Врховне команде савезничких снага у Европи (SHAPE) поред заставе ове базе подједнако вијоре заставе НАТО-а и Европске уније не значи и да сарадња ове две организације на безбедносном плану протиче у савршеном складу. Напротив, јавна је тајна да су алијанса и ЕУ већ дуже време онемогућене да ефикасно размењују информације у борби против тероризма због унутрашњих политичких блокада изазваних дипломатским надгорњавањем Турске, као чланице алијансе, и Кипра и Грчке, као чланица ЕУ. И са највиших позиција у структури НАТО-а чује се да је ово стање „алармантно” и „неприхватљиво”.

Дипломатски сукоб око проблема подељеног Кипра успорава процесе, али чини се да то више брине званичнике у Бриселу него официре у бази НАТО-а у белгијском градићу Монс у којем је и седиште такозване ћелије војног особља ЕУ при НАТО-у.

Према речима потпуковника Џона Хамила, из овог огранка војног штаба ЕУ, војници обе организације се не суочавају дневно толико са овим проблемом.

„Ови проблеми се ретко дешавају на оперативном плану, на самом терену, јер тада војници схватају да посао мора да буде урађен и да морају да сарађују без обзира на националност и политичке ставове. Овај проблем је, пре свега, присутан на политичком и стратешком плану”, објашњава потпуковник Хамил и додаје да у бази у Монсу свакога дана војни представници НАТО-а и ЕУ размењују информације о свим операцијама, а нарочито је интензивна размена података о томе шта се дешава у Авганистану и на Косову.

Хамилове колеге које припадају снагама НАТО-а потврђују његове речи и истичу да на терену војници ове две организације покушавају да избегну политичке препреке у сарадњи. Ипак, проблем у размени информација није почео уласком Кипра у ЕУ 2004. године, већ је и одсуство Француске и војне команде НАТО-а донедавно узроковало сличне опструкције.

 „Чињеница да ове две организације – смештене у Бриселу, у једном великом граду – немају никакве стварне планове о координацији или међусобну приправност за стварни ХБРН напад који би могао да се догоди у овом граду, да не говорим о вежбама, веома је алармантна и неприхватљива”, рекао је недавно Јижи Шедиви, помоћник генералног секретара НАТО-а задужен за одбрамбену политику и планирање.

Према речима Џејмса Апатураја, портпарола НАТО-а, заиста ова сарадња не функционише баш најбоље.

„Реалност је да је тај проблем повезан са кипарским питањем. Генерални секретар Андерс Фог Расмусен ће као бивши премијер искористити своје контакте и покушати да побољша ситуацију. Нажалост, проблем је изван НАТО-а, док се ефекти осећају у односима НАТО–ЕУ”, каже Апатурај и додаје да алијанса не може да примора некога да реши овај проблем.

Турске је, иначе, 1998. године била чланице Оружане групе Западноевропске уније, групе која је у међувремену престала да постоји, при чему је Анкари било обећано да ће се прикључити Европској одбрамбеној агенцији (ЕОА) која се сматра својеврсном наследницом претходне одбрамбене структуре.

Међутим, као држави која није чланица ЕУ, Турској је онемогућено да се прикључи ЕОА, при чему Анкара, како сматрају експерти, има осећај да је истерана будући да је Норвешка, која није била међу партнерима Оружане групе Западноевропске уније, добила могућност да учествује у програмима ЕОА. Као својеврсну освету за оно што сматрају да је неправедан третман, Турска сада спречава НАТО да размењује информације са ЕУ на основу тога што Кипар није чланица Партнерства за мир.

Док се овај проблем не реши на политичком нивоу, сарадња НАТО-а и ЕУ биће ограничена на неформалну размену информација на терену и у канцеларијама међународног војног особља у бази у Монсу.