Ваља и без краља

Краљ је још у палати, али нити краљује нити влада. Лик му је скинут с новчаница, за њега нема више ни церемонијалних дужности. Ипак, апанажа још пристиже, а око 400 слугу су још на радним местима у петнаестак краљевских резиденција широм земље. Непал, који је 28. децембра, одлуком привремене скупштине са именованим депутатима, проглашен "федералном демократском републиком", тренутно је између своје политичке прошлости и будућности: одлуку о укидању монархије треба наиме да ратификује уставотворна скупштина, која тек треба да буде конституисана на изборима који још нису заказани, али се ипак најављују за непалску Нову  2064. годину – то јест за половину овогодишњег априла. Дотле, тамо влада деликатно затишје, које је нарушено само прошлог понедељка када је на улице изашло једва око хиљаду поборника монархије да протестује против њеног укидања.

Зашто, у ствари, једина хинду краљевина, после 239 година (основана је 1769), одбројава последње дане?

Одговор најбоље знају сами Непалци, њих око 29 милиона, који су у последњих десет година живели у околностима далеко од потхималајске идиличне егзотике, која је тамо привлачила туристе. Тамо се још слеже тло од грађанског рата који је избио 1996, и у коме је главну реч водила Комунистичка партија Непала, која је свом имену придодала и придев "маоистичка". Тај рат је имао око 13.000 жртава, а окончан је мировним споразумом постигнутим у новембру 2006. Маоисти су оружје и униформе заменили политичким оделима и ушли у владу. Званично се нису одрекли свог крајњег циља – да у земљи прогласе марксистичку републику – али су се у међувремену задовољили укидањем монархије.

То су, мање или више вољно, прихватили и њихови партнери из седмочлане коалиције. Поданици краља, који је званично сматран потомком хинду бога Вишнуа, чињеницу да ће постати грађани примили су прилично равнодушно: на улицама Катмандуа или других градова није било ни излива радости, нити гнева. Можда и зато што сваки други има веће бриге – како да преживи са приходима од око долара дневно.

Одлука о укидању монархије дошла је и као крај процеса који је почео 1. јуна 2001, када је крунски принц Дипендра, наводно разгневљен тиме што су му родитељи оспоравали избор невесте, пијан и наоружан на двору убио оца, краља Бирендру, краљицу, браћу и сестре, пре него што је и себи одузео живот.

На упражњени престо сео је тада рођени брат убијеног краља принц Гјанендра. Убрзо је и крунисан, али се показало да је престо прилично врућ. Маоисти су своју власт успостављали у све већем делу земље, и он је, образлажући да су политичари неспособни да реше овај проблем, почео да узима све више власти, враћајући сат историје на време пре 1991, када је у земљи апсолутна монархија замењена уставном.

Нови краљ се у  фебруару 2005, прогласио за апсолутног владара. Али уместо да му аплаудирају, поданици су се дигли на ноге и, само после 13 месеци, Гјанендра је морао да одступи. Круна му тада није скинута с главе, али је обновљени парламент на свом првом заседању одлучио да му укине сва овлашћења и привилегије које је дотле имао. А после споразума о примирју с маоистима постигнут је и политички консензус да ће земљи бити боље ако монархија буде потпуно укинута.

Појавиле су се, додуше, у међувремену и неке уставне дилеме, од којих је главна питање да ли одлука привремених депутата може да буде обавезујућа за оне који ће тек бити демократски изабрани у уставотворну скупштину? То су, међутим, ипак финесе: мало ко верује да ће се краљева срећа преокренути.

Непалце који умеју да читају (сваки други) дотле забављају новински текстови о краљевом богатству које је процењено на око две милијарде долара (у некретнинама и инвестицијама у земљи и иностранству). Један од маоистичких лидера му је, тим поводом, препоручио да каријеру и званично настави као бизнисмен.

Краљ се пак не оглашава. Из палате стижу поруке да је "тих, али не и пасиван". Неки верују како се он, у ствари, нада да ће савез његових противника у међувремену пући и да ће монархија ипак некако премостити своју највећу кризу. Кризу коју пажљиво прате, ако у њој на неки начин и не учествују, два моћна непалска суседа: Индија на југу и Кина на северу.