Златно доба шпанског спорта

Злато које су освојили шпански кошаркаши на протеклом Европском првенству, победивши у финалу Србију, тек је прво у историји учешћа „црвене фурије” на континенталним шампионатима, али сасвим у складу са експанзијом спортских успеха Шпаније, чији је игра под обручима важан део.

„Стигло је друго златно доба”, писало је недавно у водећем шпанском спортском новинском дневнику „Марка”, која је трофеје фудбалера, кошаркаша, тенисера и других, упоредила са раздобљем 17. и 18. века када су „све уметности доживљавале процват и шпанска култура се ширила светом”.

Шпанија је овог тренутка европски шампион и у фудбалу, националном спорту број један, и на репрезентативном и на клупском нивоу. Титула освојена 2008. у Аустрији и Швајцарској, код куће је доживљена и као раскид са дугом традицијом губитника на великим такмичењима.

Деценијама је пре свега репрезентацију Шпаније пратила прича да игра лепо, али без резултата, па је пролетос тријумф Барселоне у Лиги шампиона, као тима који је лане показао и најлепши и најефикаснији фудбал у Европи, за награду имао и честитке од многобројних навијача „вечитог” ривала Реала из Мадрида.

„За Шпанце је фудбал умногоме као корида, у којој се унапред зна `резултат`. Није једини циљ `убити бика`, већ урадити то на одговарајући начин. То је и брзина, отменост, ентузијазам, спектакл”, каже мадридски спортски новинар Хуан Карлин, чији је један земљак и колега својевремено предлагао да се у Шпанији одигра ревијална фудбалска утакмица без оквира голова, у којој би се надметало у дриблинзима и осталим лепим потезима.

Мадрид је у трци за добијање организације Летњих олимпијских игара 2016. године (одлука 2. октобра), у којој је добио и подршку Барселоне, домаћина Игара 1992. године, које су снажно утицале на развој спорта у читавој земљи. Због њих је још осамдесетих година прошлог века оформљен и јавни фонд за помоћ олимпијском спорту, који је дао допринос унапређењу инфраструктуре - изградњи многих нових и квалитетнијих спортских објеката.

После светских шампионата у фудбалу (1982) и кошарци (1986), Игре у Барселони су биле највећи замајац за популарност спорта (22 медаље за Шпанце), с тим што је учешће америчког „тима снова” са Џорданом, Меџиком и Бирдом директно утицало да кошарку почну да тренирају и неки носиоци ове шпанске генерације, која је 2006. постала светски шампион а лане на груди ставила олимпијско „сребро” (18 одличја за Шпанију у Пекингу) умало победивши нове асове САД на челу са Брајантом. Пау Гасол, рођен 1980. у Барселони, пре `92. је тренирао рагби. Шпанија ће „Мундобаскет” поново организовати 2014, а најавила је заједничку кандидатуру са Португалијом за фудбалско првенство света 2018. године (на „Мундијалу” најбољи пласман четврто место 1950.).

Спорт се у Шпанији, која има нешто више од 46 милиона становника и близу 60 милиона туриста у посети годишње, налази под окриљем Министарства образовања, социјалне политике и спорта, које је прошле године уложило чак 130 милиона евра на спортске активности само у образовним установама.

„Никада нећу заборавити чињеницу да сам први премијер у историји шпанске демократије који је присуствовао једном оваквом финалу. А ово је почетак, најбоље тек долази”, рекао је премијер Хозе Луис Запатеро прошлог јула после финалне утакмице европског првенства у фудбалу.

Шпанија је недавно изгубила од Србије финале Светског првенства у ватерполу, у којем је у протекле две деценије освајала златну медаљу не само на светском првенству него и на Олимпијским играма, уз низ других одличја. Има успеха и у рукомету у којем је освојила осам медаља на великим такмичењима од почетка деведесетих, одбојци у којој је била првак Европе 2007. године, итд. Националне лиге у фудбалу, кошарци, рукомету су водеће или у најужем врху европског квалитета.

Шпанци у тенису имају једног од најбољих играча света Рафаела Надала, који је део ове године провео на првом месту светске ранг листе, а репрезентација је три пута славила у Дејвис купу (2000, 2004, 2008). У бициклизму, на највећој светској трци владају наследници Мигела Индураина: Алберто Контадор је славио „Око Француске” 2007. и ове године, Карлос Сестре 2008. Популарност Формули један у Шпанији донео је Фернандо Алонсо, светски првак 2005. и 2006. године...

Спорт ипак није јачи од националних осећања многих Каталонаца и Баскијаца који сањају независност и успехе Шпаније доживљавају као поразе. Прошли пут су на фудбалском сусрету Барселоне, поноса Каталоније, и Атлетик Билбаоа, за који и даље могу да играју само Баскијци, звиждали државној химни и краљу Хуану Карлосу, који за успон шпанског спорта каже да представља и важан кохезиони фактор за људе у Шпанији.