Zlatno doba španskog sporta

Zlato koje su osvojili španski košarkaši na proteklom Evropskom prvenstvu, pobedivši u finalu Srbiju, tek je prvo u istoriji učešća „crvene furije” na kontinentalnim šampionatima, ali sasvim u skladu sa ekspanzijom sportskih uspeha Španije, čiji je igra pod obručima važan deo.

„Stiglo je drugo zlatno doba”, pisalo je nedavno u vodećem španskom sportskom novinskom dnevniku „Marka”, koja je trofeje fudbalera, košarkaša, tenisera i drugih, uporedila sa razdobljem 17. i 18. veka kada su „sve umetnosti doživljavale procvat i španska kultura se širila svetom”.

Španija je ovog trenutka evropski šampion i u fudbalu, nacionalnom sportu broj jedan, i na reprezentativnom i na klupskom nivou. Titula osvojena 2008. u Austriji i Švajcarskoj, kod kuće je doživljena i kao raskid sa dugom tradicijom gubitnika na velikim takmičenjima.

Decenijama je pre svega reprezentaciju Španije pratila priča da igra lepo, ali bez rezultata, pa je proletos trijumf Barselone u Ligi šampiona, kao tima koji je lane pokazao i najlepši i najefikasniji fudbal u Evropi, za nagradu imao i čestitke od mnogobrojnih navijača „večitog” rivala Reala iz Madrida.

„Za Špance je fudbal umnogome kao korida, u kojoj se unapred zna `rezultat`. Nije jedini cilj `ubiti bika`, već uraditi to na odgovarajući način. To je i brzina, otmenost, entuzijazam, spektakl”, kaže madridski sportski novinar Huan Karlin, čiji je jedan zemljak i kolega svojevremeno predlagao da se u Španiji odigra revijalna fudbalska utakmica bez okvira golova, u kojoj bi se nadmetalo u driblinzima i ostalim lepim potezima.

Madrid je u trci za dobijanje organizacije Letnjih olimpijskih igara 2016. godine (odluka 2. oktobra), u kojoj je dobio i podršku Barselone, domaćina Igara 1992. godine, koje su snažno uticale na razvoj sporta u čitavoj zemlji. Zbog njih je još osamdesetih godina prošlog veka oformljen i javni fond za pomoć olimpijskom sportu, koji je dao doprinos unapređenju infrastrukture - izgradnji mnogih novih i kvalitetnijih sportskih objekata.

Posle svetskih šampionata u fudbalu (1982) i košarci (1986), Igre u Barseloni su bile najveći zamajac za popularnost sporta (22 medalje za Špance), s tim što je učešće američkog „tima snova” sa Džordanom, Medžikom i Birdom direktno uticalo da košarku počnu da treniraju i neki nosioci ove španske generacije, koja je 2006. postala svetski šampion a lane na grudi stavila olimpijsko „srebro” (18 odličja za Španiju u Pekingu) umalo pobedivši nove asove SAD na čelu sa Brajantom. Pau Gasol, rođen 1980. u Barseloni, pre `92. je trenirao ragbi. Španija će „Mundobasket” ponovo organizovati 2014, a najavila je zajedničku kandidaturu sa Portugalijom za fudbalsko prvenstvo sveta 2018. godine (na „Mundijalu” najbolji plasman četvrto mesto 1950.).

Sport se u Španiji, koja ima nešto više od 46 miliona stanovnika i blizu 60 miliona turista u poseti godišnje, nalazi pod okriljem Ministarstva obrazovanja, socijalne politike i sporta, koje je prošle godine uložilo čak 130 miliona evra na sportske aktivnosti samo u obrazovnim ustanovama.

„Nikada neću zaboraviti činjenicu da sam prvi premijer u istoriji španske demokratije koji je prisustvovao jednom ovakvom finalu. A ovo je početak, najbolje tek dolazi”, rekao je premijer Hoze Luis Zapatero prošlog jula posle finalne utakmice evropskog prvenstva u fudbalu.

Španija je nedavno izgubila od Srbije finale Svetskog prvenstva u vaterpolu, u kojem je u protekle dve decenije osvajala zlatnu medalju ne samo na svetskom prvenstvu nego i na Olimpijskim igrama, uz niz drugih odličja. Ima uspeha i u rukometu u kojem je osvojila osam medalja na velikim takmičenjima od početka devedesetih, odbojci u kojoj je bila prvak Evrope 2007. godine, itd. Nacionalne lige u fudbalu, košarci, rukometu su vodeće ili u najužem vrhu evropskog kvaliteta.

Španci u tenisu imaju jednog od najboljih igrača sveta Rafaela Nadala, koji je deo ove godine proveo na prvom mestu svetske rang liste, a reprezentacija je tri puta slavila u Dejvis kupu (2000, 2004, 2008). U biciklizmu, na najvećoj svetskoj trci vladaju naslednici Migela Induraina: Alberto Kontador je slavio „Oko Francuske” 2007. i ove godine, Karlos Sestre 2008. Popularnost Formuli jedan u Španiji doneo je Fernando Alonso, svetski prvak 2005. i 2006. godine...

Sport ipak nije jači od nacionalnih osećanja mnogih Katalonaca i Baskijaca koji sanjaju nezavisnost i uspehe Španije doživljavaju kao poraze. Prošli put su na fudbalskom susretu Barselone, ponosa Katalonije, i Atletik Bilbaoa, za koji i dalje mogu da igraju samo Baskijci, zviždali državnoj himni i kralju Huanu Karlosu, koji za uspon španskog sporta kaže da predstavlja i važan kohezioni faktor za ljude u Španiji.