Драматично турско- јерменско помирење

Истанбул, 11. октобра – Турска и Јерменија су синоћ, тек после неизвесног одлагања које је потрајало три часа, потписале протокол који би требало да утре пут за успостављање дипломатских односа и отварање граница.

У сали Универзитета у Цириху у 18 часова је све било спремно да шефови дипломатија Ахмет Давутоглу и Едуард Налбандијан ставе парафе на документ о историјском помирењу. У првом реду су седели Хавијер Солана, Хилари Клинтон, Сергеј Лавров, Бернар Кушнер. Само се није појављивао један од главних актера, јерменски министар спољних послова.

 На сцену је ступила Хилари Клинтон. Почело је грозничаво убеђивање са јерменским министром Налбандијаном, телефонски разговори са Давутоглуом. Спор је, откривају турски медији, настао због формулација у припремљеним изјавама које је двојица министара требало да одрже после потписивања документа. Јермени су инсистирали да се страдање тог народа, у време распада Отоманске империје 1915. године, назове правим именом – геноцидом. Турска је то одбацила. Анкара је повезала потписивање протокола са решењем статуса Нагорно Карабаха. У јерменској делегацији су узвратили да та два проблема немају ништа заједничко.

Дипломатски бродолом је избегнут захваљујући упорности америчког државног секретара. Протокол је потписан, али без давања спорних изјава.

САД су – чим су уз посредовање Швајцарске преговори почели пре годину дана – охрабривале Анкару и Јереван да закопају „ратне секире”.

Вашингтон има стратешки интерес на Кавказу преко којег воде многи путеви за транспорт каспијске нафте до западних купаца. Неколико турских листова данас, као по договору, објављује извештаје из Цириха под истим насловом „Историјски потписи”.

„Принудно венчање”, наглашава „Ватан” у наслову и додаје да је „Налбандијан потписао протокол без осмеха на лицу”.

Најављено историјско помирење је наишло на противљење и у једној и у другој земљи. „Не уступци Турској”, под тим слоганом већ данима се одржавају протести у Јеревану. Председник Серж Сарксијан се нашао на удару и веома утицајне дијаспоре. Она се противи формирању заједничке комисије историчара која треба да проучи да ли је над Јерменима стварно извршен геноцид. За њих је то непобитна чињеница, о којој нема разговара.

На удару се нашла и влада у Анкари. Противници помирења сматрају да је она „издала браћу у Азербејџану” пошто није условила помирење са повлачењем јерменских трупа из Карабаха.

Протокол треба да ратификују парламенти две земље. С обзиром на однос политичких снага, он би ипак требало да добије „зелено светло” посланика. Али, синоћњи дипломатски карамбол у Цириху потврдио је да то неће ићи глатко, и да ће над њим, као Дамоклов мач, и даље висити спор око геноцида и Нагорно Карабаха.

Војислав Лалић

-----------------------------------------------------------

Ердоган: Јерменија мора да се повуче из Нагорно Карабаха

Анкара – Турски премијер Реџеп Тајип Ердоган рекао је јуче, дан пошто су две земље потписале споразум о нормализацији односа, да Јерменија мора да се повуче из спорне области Нагорно Карабах.

Он је рекао да Турска не може да направи „позитиван корак” ка отварању границе са Јерменијом док се јерменска војска не повуче из побуњене области у Азербејџану.

Јерменија и Турска су се у суботу споразумеле да успоставе дипломатске односе и отворе границу која је затворена када је 1993. године јерменска војска ушла у Нагорно Карабах, део суседног Азербејџана насељен Јерменима.

Азербејџан је критиковао овај споразум, оцењујући да отежава спор.

Ердоган је данас изјавио да би решење овог спора осигурало лако усвајање споразума са Јерменијом у турском парламенту.

Бета