Dramatično tursko- jermensko pomirenje

Istanbul, 11. oktobra – Turska i Jermenija su sinoć, tek posle neizvesnog odlaganja koje je potrajalo tri časa, potpisale protokol koji bi trebalo da utre put za uspostavljanje diplomatskih odnosa i otvaranje granica.

U sali Univerziteta u Cirihu u 18 časova je sve bilo spremno da šefovi diplomatija Ahmet Davutoglu i Eduard Nalbandijan stave parafe na dokument o istorijskom pomirenju. U prvom redu su sedeli Havijer Solana, Hilari Klinton, Sergej Lavrov, Bernar Kušner. Samo se nije pojavljivao jedan od glavnih aktera, jermenski ministar spoljnih poslova.

 Na scenu je stupila Hilari Klinton. Počelo je grozničavo ubeđivanje sa jermenskim ministrom Nalbandijanom, telefonski razgovori sa Davutogluom. Spor je, otkrivaju turski mediji, nastao zbog formulacija u pripremljenim izjavama koje je dvojica ministara trebalo da održe posle potpisivanja dokumenta. Jermeni su insistirali da se stradanje tog naroda, u vreme raspada Otomanske imperije 1915. godine, nazove pravim imenom – genocidom. Turska je to odbacila. Ankara je povezala potpisivanje protokola sa rešenjem statusa Nagorno Karabaha. U jermenskoj delegaciji su uzvratili da ta dva problema nemaju ništa zajedničko.

Diplomatski brodolom je izbegnut zahvaljujući upornosti američkog državnog sekretara. Protokol je potpisan, ali bez davanja spornih izjava.

SAD su – čim su uz posredovanje Švajcarske pregovori počeli pre godinu dana – ohrabrivale Ankaru i Jerevan da zakopaju „ratne sekire”.

Vašington ima strateški interes na Kavkazu preko kojeg vode mnogi putevi za transport kaspijske nafte do zapadnih kupaca. Nekoliko turskih listova danas, kao po dogovoru, objavljuje izveštaje iz Ciriha pod istim naslovom „Istorijski potpisi”.

„Prinudno venčanje”, naglašava „Vatan” u naslovu i dodaje da je „Nalbandijan potpisao protokol bez osmeha na licu”.

Najavljeno istorijsko pomirenje je naišlo na protivljenje i u jednoj i u drugoj zemlji. „Ne ustupci Turskoj”, pod tim sloganom već danima se održavaju protesti u Jerevanu. Predsednik Serž Sarksijan se našao na udaru i veoma uticajne dijaspore. Ona se protivi formiranju zajedničke komisije istoričara koja treba da prouči da li je nad Jermenima stvarno izvršen genocid. Za njih je to nepobitna činjenica, o kojoj nema razgovara.

Na udaru se našla i vlada u Ankari. Protivnici pomirenja smatraju da je ona „izdala braću u Azerbejdžanu” pošto nije uslovila pomirenje sa povlačenjem jermenskih trupa iz Karabaha.

Protokol treba da ratifikuju parlamenti dve zemlje. S obzirom na odnos političkih snaga, on bi ipak trebalo da dobije „zeleno svetlo” poslanika. Ali, sinoćnji diplomatski karambol u Cirihu potvrdio je da to neće ići glatko, i da će nad njim, kao Damoklov mač, i dalje visiti spor oko genocida i Nagorno Karabaha.

Vojislav Lalić

-----------------------------------------------------------

Erdogan: Jermenija mora da se povuče iz Nagorno Karabaha

Ankara – Turski premijer Redžep Tajip Erdogan rekao je juče, dan pošto su dve zemlje potpisale sporazum o normalizaciji odnosa, da Jermenija mora da se povuče iz sporne oblasti Nagorno Karabah.

On je rekao da Turska ne može da napravi „pozitivan korak” ka otvaranju granice sa Jermenijom dok se jermenska vojska ne povuče iz pobunjene oblasti u Azerbejdžanu.

Jermenija i Turska su se u subotu sporazumele da uspostave diplomatske odnose i otvore granicu koja je zatvorena kada je 1993. godine jermenska vojska ušla u Nagorno Karabah, deo susednog Azerbejdžana naseljen Jermenima.

Azerbejdžan je kritikovao ovaj sporazum, ocenjujući da otežava spor.

Erdogan je danas izjavio da bi rešenje ovog spora osiguralo lako usvajanje sporazuma sa Jermenijom u turskom parlamentu.

Beta