Буди здрав као дрен

Од нашег дописника
Дрвар – Дрвар ми је одраније познат по догађајима из Другог светског рата, а од данас ћу га памтити и по дрењини, односно ракији дрењи која је добра и јака као и Дрварчани, моји добри домаћини, рекао је Валентин Инцко, високи представник у БиХ, који је, у граду познатом и по Титовој пећини провео један дан викенда одмарајући се од недавних напорних преговора са босанскохерцеговачким политичарима у бази НАТО-а у Бутмиру.

А дрењини и ракији дрењи у част, у Дрвару се у суботу певало, али и мало више пило. На туристичко-привредну манифестацију дошло је више хиљада људи. Међу њима дипломате, министри, бизнисмени из Немачке, Словеније и Хрватске. Дошли су да у Дрвару чују шта се са ракијом дрењом, од које живе многа повратничка домаћинства, догодило између две манифестације Дани дрварске дрењине.

– Најважније је да смо ракију дрењу заштитили код надлежног института при Савету министара БиХ, те да смо, после више пет година лобирања и доста напора, успели да се са дрварском дрењином и ракијом дрењом вратимо на туристичку карту Европе – каже Зоран Пећанац, председник удружења Дрварска дрењина.

– Наше комшије Гламочани имају обичај да кажу како их никада није издао једино кромпир. И ми то исто можемо казати за дрењину. Ова ни воћка ни биљка или и једно и друго и, по многима, „самоникли видар”, рађа увек. Не може му ништа ни киша, ни суша, ни сунце ни хладно време. Тачних података нема, али у последњих сто година, бар тако се прича преноси с колена на колено, дрењина је само једном оманула. Дрењина увек рађа. И то ти је тако – прича Стеван Трнинић, један од најзначајнијих произвођача ракије дрење.

Када намернику и драгом госту пожеле добродошлицу, у Дрвару му још и поруче: „Буди здрав као дрен”. Дрењина заиста таква и јесте.

– То је, ваљда, једина биљка или воћка у коју црв никада није ушао. Ни мраз јој не може пуно нашкодити. Дрењина увек прво процвета, и то већ у фебруару, па тек онда пролиста. Већ с јесени, када дрењину купимо, знамо какав ће бити њен род идуће године. Када се, наиме, убере плод онда иза њега, на истом месту, никне такозвани родни пуп из којег ће, на пролеће, изаћи цвет, а потом и нови плод. И тако из године у годину – појашњава Стеван Трнинић.

Иако су сува дрењина, трушија, пекмез и ракија основни производи справљени од овог плода, у Дрвару су „патентирали” још пет нових, углавном мало модификованих врста већ познатих пекмеза и џемова.

Иако дрењина расте и на другим местима и може се наћи у готово свим балканским, односно земљама јужне Европе, али дрварска дрења је одвајкада била саставни део живота народа овога краја. Уз њу и са њом се расло, уз њу се веселило, али и добро зарађивало. Некада је то било онако успут, а данас је, за немали број наших повратничких породица, дрењина и производи од ње, њихово основно занимање и извор прихода, на крају ће Зоран Пећанац.