Воља и таленат јачи од несреће

Оштра Лука – Дијана Грујичић из Оштре Луке, рубне општине Републике Српске, двадесеттрогодишња девојка, прикована је за инвалидска колица од петнаесте године.
– За све је криво купање у хладној реци у мојим Усорцима. Био је врео јунски дан када сам ознојена ушла у воду – присећа се Дијана и додаје да ће до краја живота памтити ту недељу. Тек након два дана, враћајући се из школе, осетила је болове у стомаку, лагано трњење у левој нози а затим и одузетост. Имала је високу температуру. Близу куће је пала и није могла даље. Под контролом јој није била десна нога. Од тада је почело лечење по болницама, прво у Приједору, потом у Бањалуци, а затим и у Београду.

Стручњаци у београдском Клиничком центру су утврдили да је Дијана услед јаке прехладе добила упалу кичмене овојнице, што је изазвало одузетост од грудног коша наниже. Срећа у несрећи је, каже Дијана, да су веома брзо стигли у Београд јер се, по причи лекара, могло десити да јој страдају и руке.

Дијана је данас одличан ученик четвртог разреда средње школе Центра за школовање инвалидне деце и омладине у Подгорици. Ван наставе похађа курсеве страних језика и веома је надарена за сликање. Тај дар је, каже, добила откако се разболела. Најомиљенији мотиви су јој иконе.

– Нажалост, све чешће сам у позицији да немам новца да купим најобичније боје – стидљиво говори Дијана додајући да њени родитељи Бошко и Миломирка живе веома тешко. Нико од њих није запослен и живе искључиво од пољопривреде и рада по туђим имањима. Дијана има и млађу сестру Бобану, која иде у осми разред основне школе, и брата Веска, који је недавно, у потрази за послом, отишао на рад у Словенију.

Моли нас да обавезно поменемо имена добрих људи: Љубице Радовановић из Дервенте и Слободана Давидовића из Приједора, који су, сазнавши за њену несрећу, одлучили да јој ублаже муке. У потрази за инвалидским колицима и декубитским јастучетом, апел за помоћ стигао је и до наших земљака у Немачкој. Захваљујући Љубици и Слободану, Дијана је добила нова колица, јастуче и полован аутомобил, "ауди", са ручним командама, специјализованим за потребе инвалидних особа, те новац за нов намештај у њеној спаваћој соби.

– Да би се све добро завршило, испречили су се прописи, јер је аутомобил стар готово десет година и не можемо га регистровати – тужно говори Дијана, коју на рукама отац Бошко уноси у аутомобил ради фотографисања. Овоме поклону посебно се обрадовала. Положила је тестове и прву помоћ.

– Обраћали смо се многима, одговорнима у бројним институцијама на нивоу БиХ, али и премијеру Републике Српске да нам помогне – додаје Дијанин отац Бошко и вели да је најгоре што одговора нема.

Грујичићи, ипак, не губе наду. Искрено се надају да ће једнога дана успети ауто да региструју, а дотле ће Дијана уз редовне школске обавезе покушати да положи возачки испит.

– Много би ми значило да могу користити ауто, поготово што смо прилично удаљени од центра општине али и од Приједора – казала је Дијана испраћајући нас и додала да у Подгорици има друга који је слеп и уз чију помоћ се креће по граду. "Ја сам њему његове очи а он је мени моје ноге", рекла је на крају Дијана и пожелела да је неки други пут посетимо у Бањалуци, где, након средње школе, планира да се упише на Ликовну академију.