Федерер у Мелбурну против остатка света

Све што у мушком тенису данас вреди поново креће у напад на неупоредивог, неприкосновеног Рожеа Федерера. Његови најљући противници, ма колико били наоштрени за витешки бој, по правилу су остајали на штиту. Тврђаве су му годинама неосвојиве, а тако је и с овом која носи име по његовом узору легендарном аустралијском играчу Роду Лејверу. Швајцарац, најбољи тенисер данашњице, стаје у одбрану трона на Међународном првенству Аустралије у Мелбурну.

Креће ли и он у немогућу мисију? Уколико се с трофејем буде сликао поред реке Јаре и четврти пут, а трећи узастопце, имаће само титулу с турнира за "грен-слем" мање од Американца Пита Сампраса, рекордера с 14. Може, потом, да се и изједначи с њим, ако и шести пут узастопно победи на Вимблдону, па и да га престигне, уколико се пети пут узастопце буде радовао на Међународном првенству САД.

Али, окрутност спортског војевања и јесте у томе што и највећи имају недосањани сан, можда и заувек. То је парадокс спорта јер је у томе сва његова лепота и слава. Федерер у Мелбурну изнова креће у потеру за "грен-слемом", у победе на сва четири најугледнија турнира "белог спорта". Недостаје му трофеј с "Ролан Гароса", с париске шљаке, на којој Шпанац Рафаел Надал већ три године прецизно погађа Федерерову пету. Швајцарски ас му све с каматом наплати на другим подлогама, па му Надал, други "рекет" света и није највећа претња у Мелбурну.

Најбољи шпански тенисер већ данас, око поднева, стаје у центар пажње наше јавности. Играће с Виктором Троицким који се кроз три кола у предтакмичењу изборио за деби на главном турниру. На несрећу, међу 16 могућих противника који су ишчекивали исход квалификација, намерио се на најтежег. Иронијом судбине, дебитоваће на једној од најблиставијих тениских позорница, на стадиону "Род Лејвер", пред 15.000 душа.

Троицки, који сада са 126. места на светској ранг-листи још јасније види "клуб сто", фамозни за небројено тенисера, похвалиће се због меча са својим вршњаком (обојица 1986. годиште) да је на путу ка зениту већ одмерио снаге с најбољим на свету и првим до њега. Претпрошле године, у другом колу у дворани у Токију, Федерер ге је савладао с 2:0 у сетовима на једвите јаде. Оба пута је игран тај-брек. То је један од највреднијих учинака овог нашег тенисера, иако се за његов најзначајнији домет узима полуфинале у Умагу летос и победа у другом колу над Новаком Ђоковићем.

Његово најјаче оружје јесте сервис. С њим треба да удари по Надалу свом силином и да се узда у то што је први меч за фаворите највећа замка, поготово непредвидљива на највећим турнирима. Шпанац изјављује да је спреман и да је отклоњена бојазан да ће да га спута повреда ноге, пре неколико недеља толико алармантна да је његов стриц и тренер Тони Надал, бивши фудбалер Барселоне и Мајорке, довео у питање и каријеру свог братанца. Шпански тенисер је на једином претходном искушењу ове године, у Дохи, катарстрофално изгубио у финалу од Руса Михаила Јужног (6:1, 6:0). Био је то један од његових најтежих пораза па се посумњало у његове моћи у Мелбурну. Међутим, оправдање му је било што је у полуфиналу, дан раније, одиграо меч од четири часа против земљака Карлоса Моје. Надал каже да би био задовољан пласманом међу четири најбоља. Више од тога води га на већ виђеног финалисту Федерера.

Новака Ђоковића сматрају за највећег конкурента Швајцарца. Наш најбољи тенисер креће у пробијање леда у ноћи између понедељка и уторка против Немца Бењамина Бекера који може да буде неугодан такмац. На Хопмановом купу је Ђоковић је играо задовољавајуће с обзиром да су му то били први мечеви у сезони, али признаје да није спреман као онда прошле године када су пред њим пали и Федерер и Надал.

Ако не буде изненађења, требало би већ у четвртом колу да се намери на велику домаћу наду Лејтона Хјуита или Кипранина Маркоса Багдатиса. Први се наоштрио као никада пре, а други изјављује да може да победи свакога, тим пре што ће с трибина имати подршку темпераментне грчке дијаспоре. Багдатис је прекјуче играо финалу на традиционалном егзибиционом турниру у предграђу Мелбурна Кујонгу, а учествовао је уместо Федерера који се повукао јер га је на припремама у Дубаију поткачио вирус. Кипранин је изгубио од најбољег америчког тенисера Ендија Родика који је нуморно тренирао под надзором тренера Џимија Конорса. Њих двојица се опет оштре за Федерера који им је лане очитао лекцију у полуфиналу за само 83 минута.

Из другог плана веће шансе треба дати Русу Марату Сафину него његовом земљаку Николају Давиденку, најбољем руском играчу, или Чилеанцу Фернанду Гонзалезу, који је пружио добар отпор Федереру у лањском финалу. Сафин је један од најнепредвидљивијих играча данас. Може од сваког да изгуби, али и да победи чак и најбољег. Тако је било 2005. када је избацио Швајцарца у полуфиналу, а онда и узео трофеј, спречивши га да се ове године бори и за пети узастопни тријумф.