Federer u Melburnu protiv ostatka sveta

Sve što u muškom tenisu danas vredi ponovo kreće u napad na neuporedivog, neprikosnovenog Rožea Federera. Njegovi najljući protivnici, ma koliko bili naoštreni za viteški boj, po pravilu su ostajali na štitu. Tvrđave su mu godinama neosvojive, a tako je i s ovom koja nosi ime po njegovom uzoru legendarnom australijskom igraču Rodu Lejveru. Švajcarac, najbolji teniser današnjice, staje u odbranu trona na Međunarodnom prvenstvu Australije u Melburnu.

Kreće li i on u nemoguću misiju? Ukoliko se s trofejem bude slikao pored reke Jare i četvrti put, a treći uzastopce, imaće samo titulu s turnira za "gren-slem" manje od Amerikanca Pita Samprasa, rekordera s 14. Može, potom, da se i izjednači s njim, ako i šesti put uzastopno pobedi na Vimbldonu, pa i da ga prestigne, ukoliko se peti put uzastopce bude radovao na Međunarodnom prvenstvu SAD.

Ali, okrutnost sportskog vojevanja i jeste u tome što i najveći imaju nedosanjani san, možda i zauvek. To je paradoks sporta jer je u tome sva njegova lepota i slava. Federer u Melburnu iznova kreće u poteru za "gren-slemom", u pobede na sva četiri najuglednija turnira "belog sporta". Nedostaje mu trofej s "Rolan Garosa", s pariske šljake, na kojoj Španac Rafael Nadal već tri godine precizno pogađa Federerovu petu. Švajcarski as mu sve s kamatom naplati na drugim podlogama, pa mu Nadal, drugi "reket" sveta i nije najveća pretnja u Melburnu.

Najbolji španski teniser već danas, oko podneva, staje u centar pažnje naše javnosti. Igraće s Viktorom Troickim koji se kroz tri kola u predtakmičenju izborio za debi na glavnom turniru. Na nesreću, među 16 mogućih protivnika koji su iščekivali ishod kvalifikacija, namerio se na najtežeg. Ironijom sudbine, debitovaće na jednoj od najblistavijih teniskih pozornica, na stadionu "Rod Lejver", pred 15.000 duša.

Troicki, koji sada sa 126. mesta na svetskoj rang-listi još jasnije vidi "klub sto", famozni za nebrojeno tenisera, pohvaliće se zbog meča sa svojim vršnjakom (obojica 1986. godište) da je na putu ka zenitu već odmerio snage s najboljim na svetu i prvim do njega. Pretprošle godine, u drugom kolu u dvorani u Tokiju, Federer ge je savladao s 2:0 u setovima na jedvite jade. Oba puta je igran taj-brek. To je jedan od najvrednijih učinaka ovog našeg tenisera, iako se za njegov najznačajniji domet uzima polufinale u Umagu letos i pobeda u drugom kolu nad Novakom Đokovićem.

Njegovo najjače oružje jeste servis. S njim treba da udari po Nadalu svom silinom i da se uzda u to što je prvi meč za favorite najveća zamka, pogotovo nepredvidljiva na najvećim turnirima. Španac izjavljuje da je spreman i da je otklonjena bojazan da će da ga sputa povreda noge, pre nekoliko nedelja toliko alarmantna da je njegov stric i trener Toni Nadal, bivši fudbaler Barselone i Majorke, doveo u pitanje i karijeru svog bratanca. Španski teniser je na jedinom prethodnom iskušenju ove godine, u Dohi, katarstrofalno izgubio u finalu od Rusa Mihaila Južnog (6:1, 6:0). Bio je to jedan od njegovih najtežih poraza pa se posumnjalo u njegove moći u Melburnu. Međutim, opravdanje mu je bilo što je u polufinalu, dan ranije, odigrao meč od četiri časa protiv zemljaka Karlosa Moje. Nadal kaže da bi bio zadovoljan plasmanom među četiri najbolja. Više od toga vodi ga na već viđenog finalistu Federera.

Novaka Đokovića smatraju za najvećeg konkurenta Švajcarca. Naš najbolji teniser kreće u probijanje leda u noći između ponedeljka i utorka protiv Nemca Benjamina Bekera koji može da bude neugodan takmac. Na Hopmanovom kupu je Đoković je igrao zadovoljavajuće s obzirom da su mu to bili prvi mečevi u sezoni, ali priznaje da nije spreman kao onda prošle godine kada su pred njim pali i Federer i Nadal.

Ako ne bude iznenađenja, trebalo bi već u četvrtom kolu da se nameri na veliku domaću nadu Lejtona Hjuita ili Kipranina Markosa Bagdatisa. Prvi se naoštrio kao nikada pre, a drugi izjavljuje da može da pobedi svakoga, tim pre što će s tribina imati podršku temperamentne grčke dijaspore. Bagdatis je prekjuče igrao finalu na tradicionalnom egzibicionom turniru u predgrađu Melburna Kujongu, a učestvovao je umesto Federera koji se povukao jer ga je na pripremama u Dubaiju potkačio virus. Kipranin je izgubio od najboljeg američkog tenisera Endija Rodika koji je numorno trenirao pod nadzorom trenera Džimija Konorsa. Njih dvojica se opet oštre za Federera koji im je lane očitao lekciju u polufinalu za samo 83 minuta.

Iz drugog plana veće šanse treba dati Rusu Maratu Safinu nego njegovom zemljaku Nikolaju Davidenku, najboljem ruskom igraču, ili Čileancu Fernandu Gonzalezu, koji je pružio dobar otpor Federeru u lanjskom finalu. Safin je jedan od najnepredvidljivijih igrača danas. Može od svakog da izgubi, ali i da pobedi čak i najboljeg. Tako je bilo 2005. kada je izbacio Švajcarca u polufinalu, a onda i uzeo trofej, sprečivši ga da se ove godine bori i za peti uzastopni trijumf.