Иран Бушова "мета"

Од нашег сталног дописника
Каиро, 13. јануара – Још није ни завршио најдужу и најамбициознију посету Блиском истоку од када је постао председник, а резултати турнеје Џорџа Буша увелико се – умањују. Деветодневно путовање америчког председника, започето 10. јануара, које обухвата посету Израелу, палестинским територијама, Бахреину, Кувајту, Уједињеним Арапским Емиратима, Саудијској Арабији и Египту, замишљено је као доказ озбиљности и жеље Буша Млађег да лично охрабри израелско-палестинске преговоре. Они су отпочели у новембру прошле године у Анаполису, с циљем да се окончају стварањем две државе, пре него што Буш напусти Белу кућу, почетком 2009. године.

Буша очекују у Каиру у среду. И док једни истичу да ова посета јесте крунска потврда намере америчке администрације да мировни процес приведе крају, други то доживљавају сасвим другачије. Велики број египатских аналитичара и политичара очекује веома мало, или ништа битније, од ове, као и од свих осталих "судбоносних посета", које су се одиграле за последњих шест деценија израелско-палестинских сукобљавања.

"Не очекујемо много", каже Мохамад Шакер, заменик шефа Египатског савета за везе са иностранством. "Буш је веома заинтересован за регион, јер има трупе у Ираку. Један од разлога је и иранска криза", додаје Шакер, а преносе египатски медији.

Занимљиво је да Иран у први план истичу и други познаваоци прилика у региону. "Буш је овде дошао да створи савез против Ирана. Жели да будемо на страни САД, а не да донесе мир региону", каже за египатски дневник "Еџипшен газет" Мохамед Ал Зајат, помоћник директора Националног савета за блискоисточне студије.

И коментатор угледног недељника "Ал Ахрам викли" подвлачи да, заправо, ова посета има за циљ да продуби разлике између оних сила које Бела кућа означава "екстремним", при чему се пре свега мисли на Иран, и оних које назива "умереним", наравно, са Израелом на челу. "Може се очекивати да ће Буш учинити све да окрене једне против других, чак иако то подразумева подношење лажних доказа да Иран представља највећи ризик у региону, те да треба предузети све могуће мере да се он изолује и ослаби, укључујући и његове савезнике, као што су то Хезболах у Либану и палестински Хамас", истиче се у "Виклију".

Слично размишљају и поједини амерички посматрачи. Они истичу да Иран остаје за америчког председника и даље "опасна држава", у чему га подржавају политичари из Израела. Стога ће Вашингтон наставити са политиком изолације Техерана, упркос проценама америчких обавештајних служби да Иран тренутно не ради на развоју атомског наоружања. Свеједно, Буш остаје при ставу да Иран, први комшија Залива, сваког тренутка може да настави да ради на нуклеарној бомби, те да стога савезнике САД, посебно арапске земље тог региона, треба прописно наоружати.

"Привлачење режима заливских земаља богатих нафтом да постану војни савезници Вашингтона представља изразито деликатно питање. Са једне стране, ове земље нису одушевљене да понесу тај епитет. Са друге стране, постоји дубока забринутост међу њима, због повремених, изразито ратничких, поклича и акција Ирана", истиче амерички експерт за Блиски исток Мајк Келерман. Део Бушовог пакета је и продаја на десетине милиона долара вредног оружја земљама Залива.

Ваља подсетити да је Иран муслиманска, шиитска, неарапска држава, док већина арапских држава исповеда сунитски ислам.