Iran Bušova "meta"

Od našeg stalnog dopisnika
Kairo, 13. januara – Još nije ni završio najdužu i najambiciozniju posetu Bliskom istoku od kada je postao predsednik, a rezultati turneje Džordža Buša uveliko se – umanjuju. Devetodnevno putovanje američkog predsednika, započeto 10. januara, koje obuhvata posetu Izraelu, palestinskim teritorijama, Bahreinu, Kuvajtu, Ujedinjenim Arapskim Emiratima, Saudijskoj Arabiji i Egiptu, zamišljeno je kao dokaz ozbiljnosti i želje Buša Mlađeg da lično ohrabri izraelsko-palestinske pregovore. Oni su otpočeli u novembru prošle godine u Anapolisu, s ciljem da se okončaju stvaranjem dve države, pre nego što Buš napusti Belu kuću, početkom 2009. godine.

Buša očekuju u Kairu u sredu. I dok jedni ističu da ova poseta jeste krunska potvrda namere američke administracije da mirovni proces privede kraju, drugi to doživljavaju sasvim drugačije. Veliki broj egipatskih analitičara i političara očekuje veoma malo, ili ništa bitnije, od ove, kao i od svih ostalih "sudbonosnih poseta", koje su se odigrale za poslednjih šest decenija izraelsko-palestinskih sukobljavanja.

"Ne očekujemo mnogo", kaže Mohamad Šaker, zamenik šefa Egipatskog saveta za veze sa inostranstvom. "Buš je veoma zainteresovan za region, jer ima trupe u Iraku. Jedan od razloga je i iranska kriza", dodaje Šaker, a prenose egipatski mediji.

Zanimljivo je da Iran u prvi plan ističu i drugi poznavaoci prilika u regionu. "Buš je ovde došao da stvori savez protiv Irana. Želi da budemo na strani SAD, a ne da donese mir regionu", kaže za egipatski dnevnik "Edžipšen gazet" Mohamed Al Zajat, pomoćnik direktora Nacionalnog saveta za bliskoistočne studije.

I komentator uglednog nedeljnika "Al Ahram vikli" podvlači da, zapravo, ova poseta ima za cilj da produbi razlike između onih sila koje Bela kuća označava "ekstremnim", pri čemu se pre svega misli na Iran, i onih koje naziva "umerenim", naravno, sa Izraelom na čelu. "Može se očekivati da će Buš učiniti sve da okrene jedne protiv drugih, čak iako to podrazumeva podnošenje lažnih dokaza da Iran predstavlja najveći rizik u regionu, te da treba preduzeti sve moguće mere da se on izoluje i oslabi, uključujući i njegove saveznike, kao što su to Hezbolah u Libanu i palestinski Hamas", ističe se u "Vikliju".

Slično razmišljaju i pojedini američki posmatrači. Oni ističu da Iran ostaje za američkog predsednika i dalje "opasna država", u čemu ga podržavaju političari iz Izraela. Stoga će Vašington nastaviti sa politikom izolacije Teherana, uprkos procenama američkih obaveštajnih službi da Iran trenutno ne radi na razvoju atomskog naoružanja. Svejedno, Buš ostaje pri stavu da Iran, prvi komšija Zaliva, svakog trenutka može da nastavi da radi na nuklearnoj bombi, te da stoga saveznike SAD, posebno arapske zemlje tog regiona, treba propisno naoružati.

"Privlačenje režima zalivskih zemalja bogatih naftom da postanu vojni saveznici Vašingtona predstavlja izrazito delikatno pitanje. Sa jedne strane, ove zemlje nisu oduševljene da ponesu taj epitet. Sa druge strane, postoji duboka zabrinutost među njima, zbog povremenih, izrazito ratničkih, pokliča i akcija Irana", ističe američki ekspert za Bliski istok Majk Kelerman. Deo Bušovog paketa je i prodaja na desetine miliona dolara vrednog oružja zemljama Zaliva.

Valja podsetiti da je Iran muslimanska, šiitska, nearapska država, dok većina arapskih država ispoveda sunitski islam.