Књига није у кризи?

Специјално за „Политику”
Франкфурт – По овогодишњем Франкфуртском сајму књига тешко да би се закључило да се свет налази у глобалној економској кризи. Ни бројем излагача ни богатством презентација ни разноврсном понудом франкфуртски сајам не сугерише да је свет погођен великом кризом.

Ипак, најзначајнија улога Франкфуртског сајма књига је она која је усмерена према будућем развоју и трендовима у овој области. Из године у годину шири се простор и мења се амбијент. Тако је представљање мешавине књига, филмова, фотографија и дигиталних игара заузело целу једну халу, док су послови везани за онлајн архиве, електронска издања књига и ауторска права незаобилазни део који сваке године у Франкфурт привуче преко сто хиљада пословних људи.

Ове је године Кина званични гост сајма. Дошло је око 2.000 Кинеза који нису везани само за репрезентативну изложбу издавачких и технолошких достигнућа савремене Кине већ су и представници многих кинеских издавача и медија. Кина је као „посебна планета” тако и представљена – богато и разноврсно. Истовремено, то није прошло без одређених полемика и жаока на рачун кинеског схватања права на слободу изражавања. Могло је да изазове већи скандал да домаћини нису брже-боље уверили Кинезе да немају намеру да се мешају у њихове унутрашње ствари (слободу Интернета, положај дисидената, Тибет...)

Од догађаја који буде одређену носталгију (помешану са меланхолијом) то је свакако педесетогодишњица објављивања и промоције „Дечијег добоша” („Лимени добош”) Гинтера Граса управо на овом сајму. Тим поводом је, уочи отварања сајма, Гинтер Грас читао делове „Дечијег добоша”. Да књиге могу и да се слушају одавно су открили неки издавачи. У последњих неколико година расте број оваквих издања. То, наравно, неће моћи да парира експанзији електронских књига. Најновија верзија електронских књига – Kindle, коју је пласирао Сони, моћи ће да садржи целу једну мању библиотеку.

У недостатку новог Харија Потера, док нови роман Дена Брауна (аутора „Де Винчијевог кода”) не изазива тако велику помаму, чини се да овогодишњи сајам не нуди неко епохално књижевно дело. Наравно, то је обична варка јер озбиљни књижевни сладокусци знају за разлике које постоје између бестселера и уметничке прозе. Понекад се деси да и озбиљна уметничка проза постане бестселер али то чешће није случај. Од најављених писаца гостују истичу се Маргарет Атвуд, Хакан Несер, Леон де Винтер ...

Српско издаваштво је ове године представљено националним штандом на којем су представљени највећи и најзначајнији издавачи из Србије. Присутна су и три самостална издавача: „Фабрика књига”, „Креативни центар” и „Computer Вooks”. За нашу издавачку продукцију то је, свакако, премало. Ако бисмо морали да упоређујемо, а морамо, са оним како се представљају наши суседи, Мађари, Хрвати, Румуни, па и Словенци, присутан је снажан осећај ускраћености. У питању је, пре свега, величина простора, презентација и број људи који су ангажовани на представљању националног издаваштва. Није никаква тајна да на простору некадашње Југославије Србија располаже најбогатијом и најразноврснијом издавачком понудом. Број објављених књига, оригиналних дела и превода из најразличитијих области у Србији, далеко премашује оно што се на овом плану дешава у Словенији и Хрватској. Овде, наравно, није реч о неком националном престижу већ о послу – о графичкој и издавачкој индустрији, о великом броју преводилаца, аутора, дизајнера и илустратора чија је егзистенција директно повезана и са тим како ће бити представљени на оваквим сајмовима.

На српском штанду ће данас бити представљено стваралаштво Ласла Вегела и Владана Матијевића који су, заједно са Видом Огњеновић, домаћини штанда. Оно што је посебно занимљиво јесте око педесетак наслова наших аутора који су преведени на неки од „великих” језика захваљујући пројекту Министарства за културу. Ове године је објављено преко двадесет нових превода што је веома значајно не само са становишта промовисања наше књижевности него и шире рецепције српске културе. Сутра ће бити одржан састанак са преводиоцима са српског језика где ће бити више речи о плановима министарства у вези са овим изузетно корисним пројектом.