Желимо цео Балкан у ЕУ

Естонија је један од највећих заговорника проширења Европске уније и та позиција владе у Талину неће се мењати, каже естонски председник Томас Хендрик Илвес у разговору за „Политику”.

„Не видим поенту у постављању вештачких препрека земљама које желе да се придруже. У случају Србије, сматрам да морамо да дођемо до тачке где је Србија званични кандидат за чланство и да што пре почнемо процес преговора. Из мог искуства, тај део је био најкомпликованији, будући да је то незгодан процес хармонизације на хиљаде закона са правилима ЕУ. Упркос кризи, Естонији је и даље боље него пре придруживања ЕУ”, каже председник Илвес.

Шеф естонске дипломатије Урмас Пает недавно је изјавио да би Србија могла да уђе у ЕУ између 2014. и 2018. уколико заврши неопходне реформе и испуни све критеријуме за придруживање. Да ли ви имате сличну процену?

– Постоје два дела придруживања ЕУ, а то су политичка воља и процес преговора. Све то изискује време. Многи људи мисле да је то искључиво политичко питање, али није. Нема политичких расправа када се, на пример, преговара о стандардима у емисији угљен-диоксида. Мој добар пријатељ Јоргос Папандреу има идеју о уласку Балкана у ЕУ до августа 2014. То је сјајна идеја и добро је имати конкретан датум као циљ. Ипак, колико ће технички придруживање трајати зависи од примене реформи. Разлог зашто не желим да кажем конкретан датум је тај што ће вам неки људи из ЕУ олако обећати када ће Србија ући у ЕУ, али то вам засад нико не може са сигурношћу рећи.

Упркос кризи, како гледате на пет година чланства Естоније у ЕУ?

(/slika2)– Као и све нове чланице било је много учења, али оно што знамо јесте да би нас глобална економска криза много више погодила да нисмо у ЕУ и да нам нису отворене границе да пласирамо своју робу. Оно што нам је много помогло су структурни фондови ЕУ, захваљујући којима реализујемо бројне инфраструктурне пројекте.

Српска спољна политика је поприлично усмерена на проблем Косова. Да ли сте разговарали са председником Тадићем о процесу пред Међународним судом правде у Хагу?

– Разговарали смо о томе, али сада је све на суду тако да не могу да кажем шта ће се догодити. Сматрам да је много лакше решити ове проблеме у оквиру Европске уније него ван ње. Многи проблеми који се тичу територије постаје ирелевантни када сте у ЕУ, јер је то срж уније.

Ове године постављен је нови амбасадор Естоније у Београду. Према вашем мишљењу, да ли има места за побољшање међусобне сарадње, нарочито у економским односима?

– Постоје две области у којима бисмо могли да развијемо сарадњу. Прва је сфера информационих технологија где је Естонија поприлично напредовала, нарочито у вези са питањем електронске владе и јавне управе. Ми имамо јединствен софтверски систем за јавну управу и ту лиценцу нудимо Србији да је копира како би допринела модернизацији и ефикасности администрације. Ја сам, на пример, јуче гласао на седници владе иако сам био у Македонији. Осим тога, гласање преко Интернета је повећало заинтересованост бирача за изборе.

Друга ствар која нас економски спаја је нешто што смо ваш председник и ја недавно сазнали, а то је да наше две земље имају доста нафте од шкриљаца (уљани шкриљци), која у Европи уопште не постоји. Имали смо велику борбу у оквиру ЕУ да прихвате нафту из шкриљаца као легитимни извор енергије и заправо само одрадили посао за вас. Естонија је један од светских лидера у сектору коришћења енергената из уљаних шкриљаца, а Србија има значајне резерве тако да постоји јак потенцијал за сарадњу наших научних и енергетских института. У свету је сада веома важан фактор енергетска независност, резерве нафте из шкриљаца могу Србији, као и Естонији, пружити поприличну енергетску независност.

Ненад Радичевић

-----------------------------------------------------

Односи Талина и Москве

Зашто је за Естонце било толико важно да изместе совјетске споменике из ратног доба, цео сукоб са Русијом је уследио због тога? Какви су односи Москве и Талина?

– Уколико имате споменик војника војске, која вас је окупирала, онда желите да га склоните. Када би ви имали у центру Београда споменик немачког војника освајача у Другом светском рату то баш и не би било тако популарно место. Није нам се баш толико свидело што смо били окупирани и због тога смо склонили те споменике. Иначе, односи сваке чланице ЕУ са Русијом су индивидуални, али мислим да наше односе углавном одређује Москва. Уколико они желе добре односе са нама, ми имамо добре односе, узимајући у обзир њихову и нашу величину.