Želimo ceo Balkan u EU

Estonija je jedan od najvećih zagovornika proširenja Evropske unije i ta pozicija vlade u Talinu neće se menjati, kaže estonski predsednik Tomas Hendrik Ilves u razgovoru za „Politiku”.

„Ne vidim poentu u postavljanju veštačkih prepreka zemljama koje žele da se pridruže. U slučaju Srbije, smatram da moramo da dođemo do tačke gde je Srbija zvanični kandidat za članstvo i da što pre počnemo proces pregovora. Iz mog iskustva, taj deo je bio najkomplikovaniji, budući da je to nezgodan proces harmonizacije na hiljade zakona sa pravilima EU. Uprkos krizi, Estoniji je i dalje bolje nego pre pridruživanja EU”, kaže predsednik Ilves.

Šef estonske diplomatije Urmas Paet nedavno je izjavio da bi Srbija mogla da uđe u EU između 2014. i 2018. ukoliko završi neophodne reforme i ispuni sve kriterijume za pridruživanje. Da li vi imate sličnu procenu?

– Postoje dva dela pridruživanja EU, a to su politička volja i proces pregovora. Sve to iziskuje vreme. Mnogi ljudi misle da je to isključivo političko pitanje, ali nije. Nema političkih rasprava kada se, na primer, pregovara o standardima u emisiji ugljen-dioksida. Moj dobar prijatelj Jorgos Papandreu ima ideju o ulasku Balkana u EU do avgusta 2014. To je sjajna ideja i dobro je imati konkretan datum kao cilj. Ipak, koliko će tehnički pridruživanje trajati zavisi od primene reformi. Razlog zašto ne želim da kažem konkretan datum je taj što će vam neki ljudi iz EU olako obećati kada će Srbija ući u EU, ali to vam zasad niko ne može sa sigurnošću reći.

Uprkos krizi, kako gledate na pet godina članstva Estonije u EU?

(/slika2)– Kao i sve nove članice bilo je mnogo učenja, ali ono što znamo jeste da bi nas globalna ekonomska kriza mnogo više pogodila da nismo u EU i da nam nisu otvorene granice da plasiramo svoju robu. Ono što nam je mnogo pomoglo su strukturni fondovi EU, zahvaljujući kojima realizujemo brojne infrastrukturne projekte.

Srpska spoljna politika je poprilično usmerena na problem Kosova. Da li ste razgovarali sa predsednikom Tadićem o procesu pred Međunarodnim sudom pravde u Hagu?

– Razgovarali smo o tome, ali sada je sve na sudu tako da ne mogu da kažem šta će se dogoditi. Smatram da je mnogo lakše rešiti ove probleme u okviru Evropske unije nego van nje. Mnogi problemi koji se tiču teritorije postaje irelevantni kada ste u EU, jer je to srž unije.

Ove godine postavljen je novi ambasador Estonije u Beogradu. Prema vašem mišljenju, da li ima mesta za poboljšanje međusobne saradnje, naročito u ekonomskim odnosima?

– Postoje dve oblasti u kojima bismo mogli da razvijemo saradnju. Prva je sfera informacionih tehnologija gde je Estonija poprilično napredovala, naročito u vezi sa pitanjem elektronske vlade i javne uprave. Mi imamo jedinstven softverski sistem za javnu upravu i tu licencu nudimo Srbiji da je kopira kako bi doprinela modernizaciji i efikasnosti administracije. Ja sam, na primer, juče glasao na sednici vlade iako sam bio u Makedoniji. Osim toga, glasanje preko Interneta je povećalo zainteresovanost birača za izbore.

Druga stvar koja nas ekonomski spaja je nešto što smo vaš predsednik i ja nedavno saznali, a to je da naše dve zemlje imaju dosta nafte od škriljaca (uljani škriljci), koja u Evropi uopšte ne postoji. Imali smo veliku borbu u okviru EU da prihvate naftu iz škriljaca kao legitimni izvor energije i zapravo samo odradili posao za vas. Estonija je jedan od svetskih lidera u sektoru korišćenja energenata iz uljanih škriljaca, a Srbija ima značajne rezerve tako da postoji jak potencijal za saradnju naših naučnih i energetskih instituta. U svetu je sada veoma važan faktor energetska nezavisnost, rezerve nafte iz škriljaca mogu Srbiji, kao i Estoniji, pružiti popriličnu energetsku nezavisnost.

Nenad Radičević

-----------------------------------------------------

Odnosi Talina i Moskve

Zašto je za Estonce bilo toliko važno da izmeste sovjetske spomenike iz ratnog doba, ceo sukob sa Rusijom je usledio zbog toga? Kakvi su odnosi Moskve i Talina?

– Ukoliko imate spomenik vojnika vojske, koja vas je okupirala, onda želite da ga sklonite. Kada bi vi imali u centru Beograda spomenik nemačkog vojnika osvajača u Drugom svetskom ratu to baš i ne bi bilo tako popularno mesto. Nije nam se baš toliko svidelo što smo bili okupirani i zbog toga smo sklonili te spomenike. Inače, odnosi svake članice EU sa Rusijom su individualni, ali mislim da naše odnose uglavnom određuje Moskva. Ukoliko oni žele dobre odnose sa nama, mi imamo dobre odnose, uzimajući u obzir njihovu i našu veličinu.