Бројке мале за значајније уштеде

Мада је већ прошло недељу дана откако је влада Србије утврдила Предлог закона о максималном броју службеника у републичкој администрацији и проследила га Скупштини, и даље је неспорна само потреба за уштедама у буџету, између осталог и на расходима за запослене. Није споран ни податак да убудуће на платним списковима дела државних органа и организација, неких јавних агенција и стручних служби фондова обавезног социјалног осигурања убудуће не сме бити више од 28.400 стално и још 2.840 запослених по другом основу.

Међутим, обелодањивање предложеног текста закона, осим претходне дилеме кад је реч о критеријумима на основу којих се дошло до максималне квоте и на основу којих је дефинисан обухват институција које се сматрају републичком администрацијом, отворило је гомилу непознаница и економске и правне природе. Али и бојазан да би неке грешке у корацима могле да пробију рокове и поједу добре намере и најаве из владе да ће администрација већ од 1. јануара бити скраћена за 3.400 чиновника (2.800 запослених на неодређено време и 600 упослених по другим основама). Истина, ове бројке су већ за неколико дана, у образложењу закона, спласле за коју стотину: из администрације ће морати да оде 2.224 стално запослена и 560 оних других, ангажованих на одређено време, по уговору о делу, привременим и повременим пословима.

Ни дан данас нисмо успели да откријемо јесте податак о броју људи који ће морати да напусте администрацију, а примају плату из буџета. Јер, у квоту (30.624 службеника) од које се полази у рационализацији ушло је и стално људство неких јавних агенција (без обзира да ли су директни или индиректни корисници буџета, независно од тога да ли им се плате финансирају из буџета или их обезбеђују из сопствених прихода), као и фондова обавезног социјалног осигурања (чиновници ових институција плате примају из фондовске касе). Кад се изузме 6.000 запослених у фондовима ПИО и здравства и још око хиљаду у јавним агенцијама, онда је затечени број чиновника у државним органима и организацијама – министарствима са припадајућим управама, посебним организацијама, владиним службама и стручним службама управних округа (без МУП-а, Министарства одбране и Управе за извршење кривичних санкција, који нису на удару овог закона и правосуђа за које постоји посебан програм) – заправо 23.607. Кад се упореди тај податак са оним из Министарства финансија – да су у 2009. години из буџета исплаћиване плате за 29.493 класичних државних запослених у државним органима и организацијама (изузете су безбедносне службе), поставља се питање где и по ком основу ради још 6.000 људи. Под претпоставком да је њих хиљаду и нешто запослено у Скупштини и агенцијама и независним телима под њеним патронатом, а које нису обухваћене законом о рационализацији, произлази да готово 5.000 људи само у државним органима и организацијама – буџетским корисницима ради на одређено, по основу уговора о делу, на разним привременим и повременим пословима... А надлежни су јавно тврдили да их је не само на буџету, већ и у јавним агенцијама и фондовима – укупно 3.400.

Без обзира на то чије су бројке тачне, остаје чињеница да нико званично није изашао бар са оквирном рачуницом о буџетским уштедама након доношења овог закона. Након одговора на конференцијама за новинаре да ће „уштеде бити велике” или формулације из образложења закона да ће „ефекти бити веома позитивни”, прве рачунице показују да ће буџет захваљујући доношењу овог закона следеће годинe уштедети тек око 900 милиона динара, рачунајући исплату отпремнина и не рачунајући накнаде које ће држава исплаћивати онима који заврше на евиденцији незапослених. У тој рачуници пошло се од податка да ће број стално запослених обухваћених законом бити смањен за 10 одсто, односно за 2.300 људи и да је просечна нето плата у државној управи 35.000 динара. Да није отпремнина, уштеда би била око 1,7 милијарди динара, колико је трошак за плате. Поређења ради, укупни овогодишњи расходи за запослене за око 260.000 службеника и намештеника који су на буџету износе око 180 милијарди динара или, подсећања ради, осим државне администрације буџет храни и правосуђе (које ће истина бити смањено за 2.500) и полицију, и просвету, и културу. Без рационализације, односно смањења броја у тим секторима, али и у здравству које је пре неколико година смањило, а потом повећало број запослених, очигледно нема ни озбиљније уштеде.

Весна Јеличић

----------------------------------------------

Квота ипак привремена

Без обзира на добре намере и најаве владе да ће предложеним законом на дужи рок ограничити број запослених у делу републичке администрације, квота од 28.400 запослених у органима и службама, по свему судећи, биће само привремено ограничење. Јер, процена да се у 300–400 систематизованих радних места које држава не намерава да попуњава одмах могу упаковати потребе за повећањем броја службеника у процесу европских интеграција више је него спорна.

Према подацима из најновије анализе трошкова и ефеката уласка у ЕУ, коју је за потребе државе урадио тим ФЕФА, само Министарство пољопривреде ће изгубити неке своје традиционалне функције, али ће добити много нових које ће захтевати знатно већи број новозапослених – 1.300 до 1.500. Највише људи запослиће Агенција за плаћање, која администрира ЕУ фондове и која, рецимо, у Пољској има 8.700 запослених, а у Мађарској 2.400. Српска управа за аграрна плаћања крајем септембра запошљавала је само 20 људи.