Brojke male za značajnije uštede

Mada je već prošlo nedelju dana otkako je vlada Srbije utvrdila Predlog zakona o maksimalnom broju službenika u republičkoj administraciji i prosledila ga Skupštini, i dalje je nesporna samo potreba za uštedama u budžetu, između ostalog i na rashodima za zaposlene. Nije sporan ni podatak da ubuduće na platnim spiskovima dela državnih organa i organizacija, nekih javnih agencija i stručnih službi fondova obaveznog socijalnog osiguranja ubuduće ne sme biti više od 28.400 stalno i još 2.840 zaposlenih po drugom osnovu.

Međutim, obelodanjivanje predloženog teksta zakona, osim prethodne dileme kad je reč o kriterijumima na osnovu kojih se došlo do maksimalne kvote i na osnovu kojih je definisan obuhvat institucija koje se smatraju republičkom administracijom, otvorilo je gomilu nepoznanica i ekonomske i pravne prirode. Ali i bojazan da bi neke greške u koracima mogle da probiju rokove i pojedu dobre namere i najave iz vlade da će administracija već od 1. januara biti skraćena za 3.400 činovnika (2.800 zaposlenih na neodređeno vreme i 600 uposlenih po drugim osnovama). Istina, ove brojke su već za nekoliko dana, u obrazloženju zakona, splasle za koju stotinu: iz administracije će morati da ode 2.224 stalno zaposlena i 560 onih drugih, angažovanih na određeno vreme, po ugovoru o delu, privremenim i povremenim poslovima.

Ni dan danas nismo uspeli da otkrijemo jeste podatak o broju ljudi koji će morati da napuste administraciju, a primaju platu iz budžeta. Jer, u kvotu (30.624 službenika) od koje se polazi u racionalizaciji ušlo je i stalno ljudstvo nekih javnih agencija (bez obzira da li su direktni ili indirektni korisnici budžeta, nezavisno od toga da li im se plate finansiraju iz budžeta ili ih obezbeđuju iz sopstvenih prihoda), kao i fondova obaveznog socijalnog osiguranja (činovnici ovih institucija plate primaju iz fondovske kase). Kad se izuzme 6.000 zaposlenih u fondovima PIO i zdravstva i još oko hiljadu u javnim agencijama, onda je zatečeni broj činovnika u državnim organima i organizacijama – ministarstvima sa pripadajućim upravama, posebnim organizacijama, vladinim službama i stručnim službama upravnih okruga (bez MUP-a, Ministarstva odbrane i Uprave za izvršenje krivičnih sankcija, koji nisu na udaru ovog zakona i pravosuđa za koje postoji poseban program) – zapravo 23.607. Kad se uporedi taj podatak sa onim iz Ministarstva finansija – da su u 2009. godini iz budžeta isplaćivane plate za 29.493 klasičnih državnih zaposlenih u državnim organima i organizacijama (izuzete su bezbednosne službe), postavlja se pitanje gde i po kom osnovu radi još 6.000 ljudi. Pod pretpostavkom da je njih hiljadu i nešto zaposleno u Skupštini i agencijama i nezavisnim telima pod njenim patronatom, a koje nisu obuhvaćene zakonom o racionalizaciji, proizlazi da gotovo 5.000 ljudi samo u državnim organima i organizacijama – budžetskim korisnicima radi na određeno, po osnovu ugovora o delu, na raznim privremenim i povremenim poslovima... A nadležni su javno tvrdili da ih je ne samo na budžetu, već i u javnim agencijama i fondovima – ukupno 3.400.

Bez obzira na to čije su brojke tačne, ostaje činjenica da niko zvanično nije izašao bar sa okvirnom računicom o budžetskim uštedama nakon donošenja ovog zakona. Nakon odgovora na konferencijama za novinare da će „uštede biti velike” ili formulacije iz obrazloženja zakona da će „efekti biti veoma pozitivni”, prve računice pokazuju da će budžet zahvaljujući donošenju ovog zakona sledeće godine uštedeti tek oko 900 miliona dinara, računajući isplatu otpremnina i ne računajući naknade koje će država isplaćivati onima koji završe na evidenciji nezaposlenih. U toj računici pošlo se od podatka da će broj stalno zaposlenih obuhvaćenih zakonom biti smanjen za 10 odsto, odnosno za 2.300 ljudi i da je prosečna neto plata u državnoj upravi 35.000 dinara. Da nije otpremnina, ušteda bi bila oko 1,7 milijardi dinara, koliko je trošak za plate. Poređenja radi, ukupni ovogodišnji rashodi za zaposlene za oko 260.000 službenika i nameštenika koji su na budžetu iznose oko 180 milijardi dinara ili, podsećanja radi, osim državne administracije budžet hrani i pravosuđe (koje će istina biti smanjeno za 2.500) i policiju, i prosvetu, i kulturu. Bez racionalizacije, odnosno smanjenja broja u tim sektorima, ali i u zdravstvu koje je pre nekoliko godina smanjilo, a potom povećalo broj zaposlenih, očigledno nema ni ozbiljnije uštede.

Vesna Jeličić

----------------------------------------------

Kvota ipak privremena

Bez obzira na dobre namere i najave vlade da će predloženim zakonom na duži rok ograničiti broj zaposlenih u delu republičke administracije, kvota od 28.400 zaposlenih u organima i službama, po svemu sudeći, biće samo privremeno ograničenje. Jer, procena da se u 300–400 sistematizovanih radnih mesta koje država ne namerava da popunjava odmah mogu upakovati potrebe za povećanjem broja službenika u procesu evropskih integracija više je nego sporna.

Prema podacima iz najnovije analize troškova i efekata ulaska u EU, koju je za potrebe države uradio tim FEFA, samo Ministarstvo poljoprivrede će izgubiti neke svoje tradicionalne funkcije, ali će dobiti mnogo novih koje će zahtevati znatno veći broj novozaposlenih – 1.300 do 1.500. Najviše ljudi zaposliće Agencija za plaćanje, koja administrira EU fondove i koja, recimo, u Poljskoj ima 8.700 zaposlenih, a u Mađarskoj 2.400. Srpska uprava za agrarna plaćanja krajem septembra zapošljavala je samo 20 ljudi.