Две липе једног писца

Коцељева – Здања Завичајног музеја и Библиотеке "Јанко Веселиновић", некадашња Мала и Велика школа у Коцељеви, проглашене су недавно за нова културна добра. Поред Цркве светог цара Константина и царице Јелене у центру вароши, Цркве светог архиђакона Стефана у селу Свилеува и још недовољно истраженог археолошког локалитета Кик, о њима ће убудуће водити бригу Регионални завод за заштиту споменика културе у Ваљеву.
– Архитектонски објекат у којем се данас налази Завичајни музеј Коцељева подигнут је на месту где се око 1871. године налазила зграда од шепера у којој је била тадашња коцељевачка општина, и у којој је, у једној собици, радила и прва школа у овом посавскотамнавском месту – каже за "Политику" кустос Завичајног музеја Зоран Живановић.

У периоду од 1871. па до 1888. године, када у Коцељеву долази да учитељује Јанко Веселиновић, зграда од шепера је порушена и на њеном месту је саграђен објекат од цигала, намењен за нову школу, касније названу Мала школа. Познати српски писац засадио је испред две липе, које су посечене 1995. године приликом последње темељне рестаурације и адаптације.

– Због потребе за пространијом школом у Коцељеви, одмах до мање, 1901. године подигнута је већа зграда у којој се настава одвијала пуних 50 година, односно док није изграђена сасвим нова двоспратна осмољетка. Данас се у овој згради налази библиотека која носи име Јанка Веселиновића, не само овдашњег учитеља, већ и председника општине од марта 1889. до септембра 1890. године – објашњава Живановић.

Према његовим речима, у периоду од 1901. до 1951. такозвана Мала школа била је претворена у стан за учитеље. За време Првог светског рата оба објекта служила су најпре као прихватилиште за рањенике, а током аустроугарске окупације били су претворени у војну коњушницу. У Другом светском рату, заједно са Црквом светог цара Константина, претрпела су значајна оштећења приликом немачког авио бомбардовања.

После 1951. године у Малу и Велику школу усељава се Раднички универзитет, који 1973. мења име у Народни универзитет "Јанко Веселиновић", а 1990. у Центар за културу и образовање "Јанко Веселиновић". Седам година касније Центар се трансформише у Библиотеку "Јанко Веселиновић", а од 2003. у њеном саставу је и Завичајни музеј.

– Заводу за заштиту споменика културе захтев смо упутили још пре две године и задовољни смо што је процедура позитивно окончана. У међувремену конкурисали смо у НИП-у за 20.000 евра којим би окречили просторије, урадили фасаду и адаптирали 150 квадрата поткровља у дечје одељење – истиче директор библиотеке Небојша Остојић.